Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВЛ

989

владу закона и само тим путем историја долази до иајшире и најтачније истине, која ће обухватити човечанство у свему простору и свима временима. II тако само научна историја донеће некад најширу и најтачнију истину, најшире и најтачније законе људског развитка, најправеднију оцену свега људског. 98. Сва историја природе само је један део историје ума човековог. 99. Социологија .је догматика историје те по томе пре и постала од рационалне историје. 100. Историја је најапстрактнија од свих наука и она ће некад обухватити све остале науке, погпто историјско све више преовлађу.је над догматичким. А пошто су све теорије и мисли о животу природе и друштва човекове, то ће историја човечанства бити историја његових појмова, мисли и теорија, а то је аутобиограФија човечанства. 101. Есенција историје јесте човек. Све су остало Форме које се непрестано мењају и прилагођују човеку и његовим потребама. А пчшто је човек есенција историје и историја човекова есенцијалност, то се све више тежи ка историји човека, сматрајући све историјске установе и продукте само као пролазне Фор.че његовог историјског живота. 102. Историја је најњаеменитија студија људска. Са.чо знајући историју може се потпуно оценити све, свему дати прави значај и све онравдати. Разумевајући њу све оно што је било црно и мрачно у очима људским, разјашњује се и осветљује. 103. Историја стоји према осталим наукама као плод према цвету ума људског. 104. Све остале науке имају да испитују појаве који су већ стални, који теку својим редовним мирним током, који су нрошли своја доба 65*