Prosvetni glasnik

990

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

врења, револупдја. Иредмет историје још је несталан, ћудљив, превртљив. Човечанство се још није смирило, још није дошло у своје сталне простране границе. 105. У свима другим наукама има човек пред собом сталне, конкретнепој аве, које може иливидети или чути или опажати ма којим другим чулом или их достићи експериментима и оруђима. Од свега тога историк нема ништа, ништа што би достунно било његовим чулима. Он има и може само мислити и разумевати. С тога историја мора бити апстракција свих наука. 106. У свима другим наукама човек има посла само с једном идејом коју ће издизати и спроводити кроз Факте или с једном заблудом коју ће обарати. Историк има посла са свима идејама које су род људски покретале. Он свииа мора дати места у историји и оправдати их. 107. Историја је до данас била у сасвим потчињеном положају према осталим наукама. Бнла је робиња ћудљивих улизица, који су историјски живот читавих народа концентрисавали у појединим моћним личностима; била је слушкиња свакоме ко је хтео од ње да направи огледало карактера људских, кодекс моралних лекција за практички живот људски била је само помоћница свима наукама, које су је требале и нижа од свих њих. Историја до данас није разумевана а није се ни могла узвисити до научне висине јер су на њој већином радили људи који нису имали спреме и способности за то. Да би се историја отресла потчињеног положаја и хаотичког стања у коме јејош, она мора још дуго чекати, док природне науке не буду могле потпуно разумети човека и природу и његов однос према њој, док све остале не буду јој дале толико помоћних генерализација да се историја човека може разумевати. Историја мора некад обухватити све науке људске тако да свима наукама буде основ и полазна тачка историја, да им историја буде темељ развитка, да у историји налазе рану за свој успех; она мора обухватити човека у свима правцима живота његова и његовог исгоријског развитка.

(Наставиће се).