Prosvetni glasnik

996

ЦГОСВИТНИ ГДАСНИК

Имам да обратим пажњу још на једну изјаву његову, што каже: ово је проба, ово је покушај. Господо, ми смо са пробама увек рђаво пролазили и са експериментисањем треба једном престати, јер ми ништа систематски и не радимо, већ само експериментишемо. Мма питања која одавно стоје несвршена, очекујући каквог ревносног мннистра. Министри се мењају а та нужна питања, без којих шкода не може да се развија и напредује остају и даље несвршена. У те нужне послове које је наш закон предвидео долази одлука, да је министар дужан прописати наставне планове и програме за државне средње школе, као и све што се тиче извођења њиховог. Ирема месним приликама министар може допустити, да се план у? неколико измени и члан 13. је дао пуне руке сваком министру да ради да се овај закон у дело приведе и да се последице покажу у самом раду. Уместо свега тога ми хоћемо још да експериментишемо. За време ових 16 година мојс наставничке службе непрестано се само врше пробе са неким „привременим" наставним програмима. Кад ће овој привремености доћи крај ? Сад имам да се обазрем на начин како се дошло до питања о надзору у средњој школи ? Ја се потпуно слажем са г. Министром у овоме: да од инспектората тога нећемо имати нити страха нити радости. Ја могу комотно уступити моме ииспектору етолицу, јер немам ништа против тога, хоће ли инспектор бити ту или не. Али, има нешто друго против чега сам ја, а то је да се однос мога положаја и моје службе не сведе на личну вољу г. Министра, да он буде регулатор тим мојим пословима. Ја хоћу да је мој иоложај регулисан као што се у другим уређеним државама регулишу односи како грађана тако и њених радника т. ј. да се мој однос према претпостављеним сгарешинама регулише законом. Господо, у закону нема нигде ослонца за овакав рад г. Министра. У чл. 9. на који се г. Министар позвао у акту стоји ово: да средње школе, државне и приватне стоје под врховним надзором министра просвете. А да та одредба не иде у прилог његовог акта, ја ћу се позвати на стари закон, од 1863. г. У томе закону § 3. гласи овако: Гимнази.је стоје под врховном управом министра просвете и црквених послова а најближи надзор имају директори по упутству министра. То исто што постоји у члану 9., то је постојало још у закону од 1863. год. и ни један се министар није нашао да протумачи да то значи поставити инструктиван надзор и надзорнике у средњим школама као што је то садањи. министар протумачио. Оваква одредба мора доћи код сваке државне установе, да би се знало у који ресор нека установа долази. Што значи да се то односи на чисто административну страну надзора. За инструктивни надзор треба нарочити ослонац или законска одредба. Да у закону нема таквог ослонца, ево вам другог доказа. У целом закону нигде