Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

1001

право да кажем, ја само тако и сматрам да установа ова, да рад овај може бити од користи. Ја сам осетио из говора г. Васовића да он на ово гледа чисто као на јсдан атентат — допуетите да кажем отворено мисао, а извипите, ако нисам погодио — чисто као атентат на слободу и савесност наставничку. Ја ћу отворено да кажем, ако би се ово рђаво схватило, могде би се десити здоупотребе. Али по оном старом правил.у, да због злоупотреба не треба прекидати употребу, тако исто, господо, не треба поступати ни са овом идејом. Нипошто, господо, не сме овај надзор скратити слободу наставникова дејства у разреду; не сме надзорник натерати наставника, да наставник ради нешто што је против његове еавести. То, ако се хоће да сужава савесност наставникова, ако се у том погледу сужава ње10ва слобода у погледу његова рада, онда то је збиља, гоенодо, атентат на наставника. Али, госиодо, ја из речи г. Министра нисам схватио, да је то атентат на слободу и рад наставников, него је ово једна ограда — ако буде потребе, — на слободу нерада, на лабавост, на извлачење. Ово је једна помоћ и сарадња, а свакојако да ће се свакоме наставнику оставити његова слобода и савесносг недирнуге. Ја мислим, господо, да има још један разлог зашто треба озбиљно нрихватити мисао и извршење ове идеје г. Министрове. Мени је зато разлог један, који није чисто школски, него је више у вези са општом нолитиком и погледима на општи нравац нашега народнога развитка. Ми смо, господо, један народ у коме је демократизам и демократски развитак добио несумњиво пуније слободе него што је то случај и код једног народа у Европи. У нас је ипак најмање сиецијалних институција, које саме собом живе, саме собом се развијају и дејствују на развитак друштвени и народни; у нас је највише оне социјалне прашине, у нас су највише појединци остављени неорганизовани, који се не осећају ни у каквој заједници, сем што се осећају као чланови политичких партија. То нека испита сваки за себе, па ћемо видети да је ту у основи истина. Међутим, господо, и код демократије противно ономе што се мисли, ако хоће правилно да се Функционише, мора бити организације и место да буде организована на принципу стеге и принцнпу забрањивања; сви имају да се организују по својим пословима, по својим склоностима, по раду, по заједници рада и интереса. И кад, господо, са врха просветне управе долази позив просветним радницима да се они што више приближе једни другима, да место садашње раздробљености, или ако не тоталне раздвојености а оно одвојености у раду створе једну целину, која ће посигурно после извесног времена постати јачом органском целином и правилнпје Функ-