Prosvetni glasnik

1002

»РОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ционисати на корист појединих делова и нарочито успешније дејствовати на цеду средину, на друштво, на народ, — ја мислим да такав позин и идеја засдужују потпуно да буду прихваћени свесрдно, као што треба, јор је то у интересу целокунног нашега развитка, и у интересу школе коју ми прсдстављамо. Ја зато, госиодо, мислим да треба замолити г. Министра да он поклони пажњу свима сиецијалним напоменама па чак, ако хоћете, и нрекорима који су се могли учинити идеји његовој и начину како је мисли он извести, да води рачуна о носледицама извођења и о могућностима како да се то изведе ове школске године, кад имамо свега још неколико недеља на расподожењу ; а да с друге опет стране сви нросветни радници буду вољни учинити да се ова мисао, коју ја сматрам, као што сам казао, плодном, и коју сматрам као једино могуће решење овога питања о надзору — да се та мисао у дело приведе. Јабихрад био да се то изведе и од стране г. Минисгра и од стране нроФесора Универзитета и наставника средњих школа, а са тим у вези за доцније и од наставника основних школа, и са пуним поверењем и са пуно добре воље; јер само тако ова ствар може имати успеха. А то ,је нотребно још из једног разлога. Допустите, пошто смо овде сами, а напослетку и да нисмо сами, да и у томе будемо искрени. Наша Је држава просветним радницима, према могућности својој и нрема појмовима људи, који су ту државу представљали, више пажње поклонила него што је поклонила пажње, слободно могу да кажем, према иједној другој врсти радника и службеника државних. Ја нећу да кажем да су наставници награђени више него други чиновници, али у неколико и што се награде тиче и што се друге пажње тиче, К °ЈУ С У државни представници указивали настави, они су одвајани по својој љубави од осталих државних чиновника и нису то они џабе радили. Несумњиво је да су наставници својим идеализмом, својом преданошћу и у своме службеном послу и изван службеног посл.а ми то смемо казати — одмакли од осталих државних службеника. Али, господо, старајмо се да у напред пресечемо, да у напред измакнемо основ неким замеркама и гласовима којима би се хтело казати да и у нас не иде све како би требал.о, и да би требало мало и у ову кућу загледати. Ја имам нрилике да чујем такве гласове и кад је реч о учитељима и о проФесорима, и једним и другим. У интересу је самих школа, у интересу оних, којима је нросвета најближа срцу, да се постарамо и да не учинимо ништа што би се могло схватити као непримање једнога надзора, као недонуштање да се у нашу кућу погледа те да навучемо на себе сумњу и помогнемо да се изгубе оне лепе симпатије, које су представници наше државе указивали нросвети и просветним радницима, а које су свакојако они до сада и заслуживали.