Prosvetni glasnik

66*

НДУКА II НАСТАВА

1005

резолуцији какви треба да буду они надзорници, који могу уопште да контродишу: да ли сви они који раде на просвети, раде добро свој посао, или га не раде. Цела наша резолудија и заснована је на томе, да ми у начелу примамо надзор, али тражимо сталан и сгручан надзор. Међутим, изашло би ово, да пошто нема ни људи ни средстава за тај посао, тај је посао поверен проФесорима Универзитета, дакле поверен је људима, којима ће то бити споредан посао и који имају свој други главни посао. Чим се тим људима даје један споредан посао, главни њихов посао трпеће уштрба; и да видимо сада да ли је штета, која ће се показати отуда, што ће њихов главни посао трпети уштрба, равна користи, коју ће средње школе имати од те инспекције. Ја опет остајем при ономе што сам већ рекао, да ће бити већа штета него корист. Г. Министар каже, да ће они моћи вршити тај надзор. Ја не спорим да сваки образован човек, који је већ проФесор једног завода, може бити инспектор једног завода, ако се томе послу посвети и тај посао воли; али, зато он не може више бити проФесор Универзитета него ће бити инспектор средњих школа. Тај посао хоће једног целог човека, а не једног човека коме ће то бити споредан иосао. Г. Љуба Јовановић рекао је, да ће отуда ипак бити користи, јер ће наставници средњих школа научити нешто од тих проФесора Универзитета. Ја као проФесор средње школе одбијам од себе, да не знам предмет свој у мери, у којој ми је нотребно за средњу школу. Ја не знам ниједног проФесора, који тако бедно стоји, да не зна предмет свој у обиму који постоји за средње школе. Зашто су проФесорски испити, него за то да кандидат покаже довољну количину знања из свога предмета. Да ли он прелази довољно материјала, за то је Министарство дужно да пропише програм. Да ли он на време сврши програм — ту је директор, који га контролише. Како ради — ту га контролише разредно веће. Остаје друга једна ствар. Остаје: да ли су ти људи вешти своме послу; да ли они методски раде. Нека извине господа проФесори Универзитета,, али ја им те квалиФикације спорим. Тај се посао иарочито студира; за то се људи нарочито сиремају. То је занат. Није довољно знати дотичан предмет, него и методику тога предмета. Г. Министар је у своме другом говору казао, да је апсолутно немогуће извести униФикацијуинспекције: даједан човек имапред собом све предмете. Ја се с тиме не слажем. Ја налазим, да један инспектор за српски језик треба да буде за целу Србију; да један за математику треба да буде за целу земљу, и т.д. На тај начин ће се, господо, постићи некакав једнак рад; на тај ће се начин постићи некокво јединство у раду. Имао бих да кажем још ово.