Prosvetni glasnik

1006

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Мени се чини, да се стаАно греши у једној ствари; мени се чини да се неуспех наших средњих школа, ако га има, прииисује увек неуспеху из појединих предмета. То је погрешно. Ја мисдим да се сви наши предмети чак и врло добро обрађују; али код нас нема хармоничне целине, јер су поједини предмети веома добро обрађени. Нећу наводити примере за то, али сви знамо да наш ђак не изнесе из средње школе једно заокругљено знање, нли из појединих предмета изнесе врло много знања. Даље, морам још нешто да кажем иоводом говора г. Љубе Јовановића, а то је ово. Ми смо сувише дуго правили експерименте с тим расипањем снаге; ми смо тридесет година радили све то, па, ипак ништа нисмо урадили. Питање је, да ли је боље да сваки човек прво ради свој посао за који је постављен, па онда да се види, да ли му претиче што снаге, а не да за љубав тога што ради други некакав иосао занемари главни свој иосао. Ја се.с тиме не слажем. Сваког чиновника треба поставити на своје место и одредити му контролу, која ће пазити да он прво врши оне послове за које је постављен, на тек, ако му преко тога нретиче што снаге, да ту снагу употреби на друге послове. Али, то треба да употреби цеко који више њега стоји, који може да види колико му снаге претиче. Т. ј. треба створити један нарочити систем, одредити један заједнички циљ, и .кад имамо циљ и систем но коме треба ићи у томе раду, извесно је да ће ироевета српска кренути онда напред., Љуба Јовановић, нроФ. Универзитета. — Г. Стевановићје сасвим погрешно мене разјмео. Ја сам казао, нб да ће наставници средњих школа имати што да науче, што се тиче њихова предмета, од проч>есора Универзитета, него да ће ироФесори Универзитета, баш за свој рад на Универзитету, кад уђу У средњу школу, имати шта да науче и од проФесора и од оних малих ђака. Ја сам то рекао. Ерста Јонић. — Кад већ ова конФеренција има шири круг; кад се она није ограничила само на расправљање питања о надзору у средњим школама, него је третирала и питање о надзору у основним школама, онда је право да се чује и реч једног учитеља. Као двадесетогодишњи учитељ, ја имам прилично искуства, и дужан сам да. кажем своје мишљење о овој ствари. Изнесено је мишљење, да треба да буде неког континуитета међу наставницима. То с научног гледишта нема оправдана разлога. У средњем веку школе су имале чисто научни карактер. У њима се спремало само за свештеникс, правнике и медицинаре, а сав други свет учио је школу у самом животу, у породици и на занату; дакле, за њега нису лостојале нарочите школе. Тај средњевековни правац учења био је научни правац, и он је, после десет векова, истиснут