Prosvetni glasnik

НАУКД И НАСТАВА

1007

као какав баласт из средње и стручне школе. Дакле, ја сам за то, да тај коитинуитет отпадне, јер му с научног гледишта нема места. Основна школа треба да постоји као засебан један организам, средаа школа као засебан организам, а Универзитет тако исто треба да постоји као засебан организам. Односно онога што је речено, да проФссори Универзитета треба да контролишу проФесоре гимназија, а проФесори гимназија учитеље основних школа, ја надазим, према ономе нгго сам већ рекао, да то не би имадо свога оправдања. Учитеља основне школе може да контролише само учитељ основне школе, човек који живи у школи, који мисли о школи. Ко је највише радио за школу, него опет сами учитељи. Кад поштар контролише иоштара, кад Финансијски чиновник контролише Финансијског чиновника, зашто но би учитељ основне школе контролисао своје другове. Па ту једино они и могу осетити полета за рад! У НародноЈ Економији кажесе: иосао, који не доноси никаква успеха, не ради се интензивно. Дакле, учитељи основних школа, ако би хтели да раде интензивно и да напредују, треба да имају своје другове за надзорнике, јер ће само онда имати успеха у своме раду. Лепо је речено, да онај војник, који не жели да постане генерал, није никакав војник. Исто тако и онај учитељ, који не жели да напредује у своме раду, не може никад бити добар учитељ. Ако је основна школа оскудна у ваљаним и спремшш радницима, онда треба одабрати вредне и озбиљне људе и послати их у оне земље где просвета стоји на врхунцу своме, па кад тамо нриберу потребна знања, нека се опет врате у основну школу. Некакав Џон Уелс у Чикагу створио је нов иравац у васпитању. Он тражи култивирање целокупног човека. Он је завео ручни рад, телесно васиитање, експериментисање и т. д. — Ми свега тога немамо. Слаба су дечја леђа да поднесу та.ј терет, који ви хоћете да свалите на њих од основне школе до Универзитета. Ја вас, господо, као учитељ молим, да примите к срцу ово неколико напомена, што сам их изнео. Д-р Миливој Јовановић. — По дужности реФеронта морам да проговорим још неколико речи о овој ствари. Ја хоћу само да одговорим на разлоге г. Министра. Г. Министар навео је као раздог тежњу, која је сама но себи депа; али кад се та тежња прокоментарише, онда ће се видети да на практици не може ништа да остане. Г. Министар каже, да жели да постави везу, ланац, од наставе у основној школи па до наставе у Универзитету, односно од радника у основној шкоди, па до радника у Универзитету. 'Га веза сама собом по природи посла постоји, али посгоји у другом облику и може се гајити у друкчијем правцу него што г. Министар замишља. Да ли постоји могућност проширења дужности, или да ли неће наступити оиасност од нроширења