Prosvetni glasnik

НАУКА И НАОТАВА

1013

винама и књижевним лиетовима нису могли да нађу довољно речи којима би их похвадили. Нарочито је Голубица бида много хваљена. Подунавка за 1843, у своме и Књижевном известију" (стр. 59), упоређује је са „девојком, која лепотом и добротом својом сву околину плењава, а при том стидом и учтивосћу покривена и невешта се чини, нити знајући нити марећи, да је она прекрасна". Даље у истоме се приказу веди да је Голубица в најкрасније и нзјсавршеније појавленије у каижеству нашем. Сва њеиа оделонија испуњена су таковима и толикима прилозима, да ови своим разнобразним предметима свакога читатеља подиуно задовољити могу; и заиста показују ону меру, на којој су разне струке кљижевне наше снаге налазе, и до кога су стенена допрле; и издају богати источник за језикословно и историско познавање народа нашега. Праведно се о њој казати може, да она ученима науку богати и распрострањава, неучене пријатно забавља, странима право стање и важност производа Србски(х) верно представља, и свакога рода и реда читатеље задовољава и увесељава". Што је овај годишњак (без календара) тако радо примљен код ондашњега света, даје се нротумачити тиме што је у своме сарадништву имао најјаче књижевне снаге свога доба. Ту су поред Светића би.1и још н Сима Милутиновић Сарајлија, Ј. Стер. Поповић, Др. Ј. Стејић, Вукашин Радишић, Димитрије Исашшвић, Лазо Зубан, Ђорђе Малетић и други. Међу овим сараднима и књижевницима било је, као што се зна, и врло жучних противника Вукових. Али је било и таких који су увиђали оправданост нове правонисне реФорме, па су у некодико иочели и иопуштати. Отуда и додази то да је језик у Голубици доста измешан и искварен, те ни уколико није измакао испред језика у Давидовићевим првим Забавницима. А већ са лепотом језика Вукових Даница не може се ни поредити, и ако су ове старије од Голубице скоро двадесет година. Голубицу је издавао вредни Григорије Возаревић, књиговезад и књигопродавац, како се сам називао, а уређивао је Милош Светић. Пријем на који је она у публици наишла, био је ванредан. Сам уредник каже да се „ночетак указао ирекрасно", али му је жао што он као уредник не може све своје силе жртвовати томе послу око уређивања, јер се за то не може плаћати; а ни литература нијејоштако многоструко разграната, да би нарочито било потребно пазити која ће ствар у коју струку или одељак ући. Садржину свих пет књига Голубице делио је уредник редовно на ових пет одељака: I Производи оригинални у прози; II Преводи у прози („у строгом и вишем смислу узетој") III Оригинални производи у етиховима; IV Преводи у стиховима; V Смесице.