Prosvetni glasnik

НЛУКА И НАСТАВД

1015

Л^аг 80 јип§ ипЛ тогдепзићбп, ег 8сћпе11, ез паћ ги зећп, 8аћ'з тј^ ухе1еп ЕгеиЛеп, Ко81ет, Еб81е1п, Кбз1ет го!;, Кб81еЈп аиГ <1ег Не1<1еп... У пољу рузвица. Видло могиче ружицу, Видидо је у иољу, Мдаду красну ружиду, Ближе дође видети, Би му мило гледати, Ружо, ружо рз г мена, Ој у нољу ружиде... Исто су тако глатке и оне друге две строФе ове песмице. Па ни песма што долази одмах за овом „Нетражено нађено" (у оригиналу еамо 6ећшс1еп), није без полета и извесне- топлине. И у њој је преводилац задржао доста оригиналних особина: ритмичност Фразе, пластичност, и ону исту лакоћу стихова коју и оригинал има. Препеви Стојадиновићеви (у Голубици за 1839, стр. 250—256), већ су слабији од Светићевих. Па ни избор му није најбољи. Шилерове песмо „Родови" (ТМе СевсМесМег), „Младом пријатељу" (Ешет јип§еп ЕгешкЈе), „Стари певци" (Б1е 8ап§ег Дег Уог^еП), и други мањи натписи, ни.је оно што је најбоље, ни код Шилера ни код толиких других немачких несника. Отуда су препеви овога нашега заборављенога песника остали без икаква утицаја на тадашње „песмотворце" и верспФикаторе. Срећнији од Стојадиновића био је Ђорђе Малетић. Његови преводи из Шилера : „Различна смотренија о разним естетическим предметима" (2егв1геи1е Ве1гасћ1ип§еп ићег пегбсћ1ес1епе абШеШсће 0-е§еп81ап (1е, 1793), у Голубици за 1840 и 1841, били су носве потребни и корисни за књижевне прилике оиога доба у коме је он живео. На Малетића је Шилер био од врло јаког утицаја. У својим критикама он се често позивао на Шилера и тражио од наших песника оно што је овај тражио од немачких. Нас не треба тај утицај да зачуђава. Малетић је подлегао и много незнатнијим немачким рецепташима естетике, па је исто тако морао подлећи и Шилеру, који је познат не само као оригиналан критичар и естетичар, већ и као оригиналан песник првога реда. У својим преводима Малетић се доста трудио да.буде савестан радник, али је ипак често надао у неизбежне погрешке. Он има много германизма, незгодних и неприкладних реченица са редом речи, исто онаким, каки је у немачком оригиналу. Више је волео да буде ђак Светићеве гаколе,