Prosvetni glasnik

101

ЦРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ного Вукове, (доцније .је исти.на пригаао и он овамо, али је било доцкан), те му стога језик не може ни бити без извесних замерака. Виланд је у Голубици (III—IV), имао два преводиоца, Малетића и Дим. Матића. МалетиК је превео три Фрагмента из оних истих Диогенових заоставшина, 1 из којих је и Др. Ј. Стејић преводио у својим Забавама. Као и онај разговор између Диогена и ДиоФанта, тако и овај (између Диогена и Филомедона) прилично је занимљив. У њему Диоген износи своје погледе на државу и љено уређење, на односе који треба да постоје међу члановима друштва, на законе, приватну својину, богатство, непоштење имућнијих људи нрема сироматнијим итд. Он се овде приказује као нека врста космополита, који тражи да људи буду светски грађаии (^еМгаг^ег), а не само чланови једнога. узанога друштва, под именом државе, где се може једино виша класа корисгити, а велика већина остаје бесправно робље о коме нико не води рачуна. Након оштре препирке у којој богати Филомедон остаје понижен до сакаџије или „водоносца" (ЛУавзег1га§ег), како то Малетић преводи, Диоген му даје овај савет: „Ти немаш више од тридесет и пет година, Филомедоне; дакле још ниси толико стар да не би могао честитим човеком постати. Отерај од себе оне неваљалце који се свему диве што ти говориш, и све одобравају што ти радиш, да би се могди код тебе сваке недеље по два три нута најести. Употреби само шести део дана на то да себи знања нрибавиш, па ћеш општој ствари много вишо користити него што јој сада користиш толиким својим богатством од неколико хиљада томана"... 01) РШ1оте<1о"№ сНезе §и1е Већген Лез ттоћЈтетепДеп Сушкегз ги Нег/еп §епоттеп? — Шг 1ебеп тсМз (1атап; ез 181 тб§Нсћ, аћег п1сМ ги тегтиШеп, — каже Виланд. Малетићев превод „Повест доброга Брамина", од мањег је значаја, па га стога и остављамо, а прелазимо на трећи његов превод „Женски јакобински клуб, весело политическо позориште у једном дејству", од А. Коцебуа. (Голубица 1841). 2 Као што сам натпис ове игре каже, Коцебу је њоме хтео да исмеје учествовање женскиња у политичким догађајима Француских револуција, н да покаже како су претеране слободе Француских народа биле тако исто од штетнога утицаја као и деспотске стеге његоких ранијих владалаца. Начин, на који се то хтело да изведе конвенционалан је и прилично детињаст. Сатира је требала да буде оштрија, али је испала и сувише блага, развучена и лакрдијашка. Интрига је 1 НасћТазв с1ез Шодепез ^оп Згпоре. Аиз ешег аНеп НапЉсћпД, § 13, 30 п 31 -{"ШеЈапЉ ЗаттШсће ^егке, 1857, В<1. XIX, 8. 27—8, 72—83). 2 ЈЈег гоеШгеће ЈаЧсоИпег — К1и1. Ет роШмсћез Бив18р1е1, т етет Аи&и^е. Тћеа1ег т. А. КсЉ. В<1. II. 8. 237—277.