Prosvetni glasnik

822

лросветни гласник

1. Ана<литич^о читање Сва вежбања пренаративне (припремне) нериоде, која имају за диљ да васпитавају око, а дејство да привуку пажњу ученикову на акцију говорних органа, доприносе припремаљу читања са усана а нарочито физичкој страни овога читања. Доцније, ово ваља предавати као да је у питању читање графичких слова. Ученику се даје прво да чита изодоване едементе. Ради тога, пред ученицима ваља их изговарати чисто ади без претеривања у покретима и привући пажњу на црте на л.ицу, да их може распознати. Затим ваља спојити у слог, реч и реченицу. Довољно је да наставник увек прво изговори реч, резервишући писање за изражавање познатих ствари, н да ноучава у свима предметима нашега програма, помоћу дектире са усана, како би био сигуран, да ће сваки од његових ученика, прибавити овој тешкој вештини окретности, ко.ја одговара његовој интелдгенцији. Такво је мишљење присталица чисто аналитичког читања. Апстрактна вежбања (диктовање гдасова, сдогова иди групе сдогова без значаја) и конкретна вежбања која воде и диктовању речи, чије значење ученик још не разуме, не збуњују нимадо, пошто ученици постижу, како они веле, да могу да раздикују све сдике азбуке на дицу исписане. За ове наше другове, у гдавноме, настава читања са усана своди се на азбуку и на вежбање сдогова: у свему може да се пореди са читањем у основним шкодама. Доцнија вежбања немају за циљ више читање са усана, она воде просто ученика да раздваја слогове у обичном читању. У сваком случају, специјадна вежбања морају бити продужена за све време трајања учења, јер ако ови наши другови верују у могућност чисте анадитичке дектире, они је сматрају и као врло тешку. Нристалице чисто аналитичког читања с допуном у мисдима, дадеко су од тога, да нроричу вредност апстрактних вежбања. Шта више, они их сматрају као неопходна, да би развилч способност за посматрање (моћ вида) код гдуво-немих и да би их навикли да добро посматрају и добро виде игру гласовних органа; они мисле, да сем тога ова вежбања пружају барем и едементе слика азбуке на лицу исписане, којима ће се користити у читању речи и реченица. Тако предазе, редом од прве године све гдасове и све комбинације сдогова, које чине градиво артикулације (изодоване гдасове и просте слогове „ШаШз-е" двогдасне и сложене слогове). Затим се враћају елементарним вежбањима, додајући сем тога још и студију ових истих комбинација, у свима разним позицијама, које могу имати (у почетку, на крају и средини речи), а тако исто и кад се тиче речи које састављају реченицу.