Prosvetni glasnik

386

ир0сјве1ни г.1ас1гик

перле које се нижу на танку гвоздену жицу, гомила влажног песка у којој се праве разне грађевине, разнобојна харти.ја исецкана у комадиће, ит.д. ит.д. ит.д. Фребед је створно, како би се то могло лепо реКи, једну врсту школске литургије, за коју је сам прописао обреде. Али, ниак, зато не треба веровати, као што то чине његови претерано ревносни ученици, ко.ји буквалпо сдедују Формулару који је он редиговао, да је његова намера била да заповеднички пропише пут којим треба ићи и да одредп овај или онај поступак: он је сматрао да му је само дужност да укаже пут, остављајући инпцијативп матера и дечјих вртарки да саме пронађу и смисле и друга вежбања, да се послужо и другим предметима. Тако га је схватио и издавач његових целокупних дела Шсћагс! Сап»е, који је праликом његове стогодишњице рекао: ,,Фредерих Фребел иовукао је само основне црте: сувременој педагогији је дужност да на том даље зида. 1- А зар и он сам није рекао : „Ако моје наставно градиво и има у себи какве еФпкасности, оно за то не дугује ништа свом сио.Ћашњем изгледу; та му вредност долази једпно од методе којом се служим, то ће рећи од мога метода и од философског закона га коме је засновано. Основа, га180 1 <Г е1ге, мога васнптног система ночива потпуно на овом закону: према томе да лп ће се тај закон прихватити или одбацити, и систем ћс остати или ће с њпм заједно проиасти. Све је остало само градиво без икакве стварне вредности." Према овоме духом Фребеловим, а не његовпм наставним градивом и његовим прописаним упуствима п поступцима, треба да се инспирише дечји врт: овим узвишеним законом сваке педагогпје култура 1 ,етта треба да буде остварена развијањем његове личне радљивости: нраво каспитање је само васпитање радом. Неколики обожаваоци Фребелови добро су га разумели, они су напустили слепу и сервллну ортодоксију; остали су верпи духу његову, али су модификовали прохшсе. То .је у осталом недавно утврдио и бслгијски проФесор ТоМе Јонс Кћееге: „Васпитачка метода сасвим малих осетно се изменила од онога, како ју је запазио велики васпитач Тириншки. Она је ослобођена свега онога, што је имала у себи извештаченог, п сувише компликованог; она је изгубила свој симболички карактер и стекла реалну основу." Оно. за што се може прекоретп Фребел, јесте, доиста пре свега, његов симболизам; то је идеја по којој треба гледати у стварима не оно што су оне у ствари, већ гледати скривенп смисао који оне представљају: Навика да се сваки предмет с.матра као какво знамење рђава је метода, вели 8(;ап1еу НаП, одговарајући онима од својих компатриота који се нарочито диве Фребелову чудновату симболизму. Што је још парочито за критиковање лежи у томе Факту што се Фребел удаљава од природе, коју бн радо да узме за водиљу, у сувише вештачкој организацији својих вежбања и својих забава. У доба, када се дете нарочито интересује за стварности, за жива створења, за животиње и биље, тада му Фребел пружа мртве предмете и геометријске Форме. Четвртасто парче хартпје које дете превнја и савија на врло много начпна пружа собом читаву геометрију: од тог парчета хартије оно ће правити троугле, многоугле, хексагоне. У оно доба кад је потребно да де'е проучава конкретне стварности, Фребел у својем претераном старању да га приуготови и прнпреми за математичке науке, даје му могућности да позна само апстракције: јер сФерна површина, куб, цилиндер, квадрат, троугао нису ништа друго до апстрактне Форме, које не ностоје одвојено у природи. Што је у стварп конкретно, стварно, јесу компликовани непра-