Prosvetni glasnik

840

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

Није му тачно да су у прво време по сеоби Срем, Славонија, Банат г Бачка и Барања биле српско земље. Орпгиналан му је иочетак: „На земљи живи врло много народа. Њега има у нашем месту, има га у околним селима и градовима, има га у целој Србији, а пма га, још и впше тамо иреко границе наше отаџбине. Али сав тај народ није свуда једнак. Негде су људи међу собом сасвим слични. а негде се опет разликују и по спољашњем изгледу, п по језику којим говоре, и по вери, и по обичајима, п по разним другпм особинама". Ово је излишно и нејасно за децу основне школе. 0 Немањи је врло мало говорио према његовој важности. Уза сваку слику уноси врло површан, штур, текст географски, набрајањем голих имена, а то писац зове земљоиисни део. Преко Милутинове владавине прелазп укратко и ако је Милутин један од врло важних сриских владалаца, а опшнрно је обрадио владу Стевана Дечанског, а требало је обратно учинити. У само 18 редова говори о периоду после Првовенчанога до Дечанскога, — а ту долази и краљ Милутин, а то је иогрешка. 0 културном раду за време Немање и Душана нп помена, а то је врло важан део у историји из кога би деца добила потпуну слику уређења и напретка тадашње српске државе. Нена смисла ређати Душанова освојења. Боље је објаснити деци у коме се правцу шприла Душанова држава. Нема никаквих слика. 0 Ђурђу Бранковићу је опширно писао. Требало је истаћи да су српски деспоти имали земље и спахилуке у Угарској. Пропаст Србије, врло важан период, описује у само 12 реда. 0 Босни и Херцеговини почиње причу након пада Немањића државе. У овај одељак долази му и Зета. али и ту је штур земљописни део. Не говори ништа о померавању Срба у Угарској после пада деспотовпне. 0 сеоби Срба под Арсенијем III ниједне речи, а то је важан период за наш духовни живот, за нашу литературу. 0 боју на Сентомашу 1848 године мало је казао, а и што је казао не могу деца разумети. Новој историји обраћеиа је довољна пажња, а и у старој нема у главном велнких погрешака. Али је веома оппшран и није за децу основне школе, Материјал није критички распоређен. Стил је тежак и незгодан за децу и више је развучен. Интерпукцнја је нетачна а и склоп реченични није без замерке. И овај рукопис није за препоруку. VIII Рукоаис Влад. РадојевиАа. и Влад. МилутиновпКа. У главном су се држали лрограма, а под одељком XII додали су Пронаст Зете, Дубровник, Државно уређење и народни живот. У предговору кажу ово : „Слика III израђена је опширније него што се програмом тражи. Међутим, кад се већ, по програму, говори о примању хришћанства и писмености, је ли могућно непоменути жупана Мутимира? Ми не знамо никаква разлога, зашто се бар укратко не помене Часлав, који