Prosvetni glasnik

СЛУЖБЕНИ ДЕО

841

је нрви створио Велику Србију. Зашто да се не номене Војислављев син Михаило, који је био први срнски краљ, п радио на јачању српског елемента на Балкану? Зашто да се не помене и Бодин, који се баш у Призрену прогласио за дара, и борио се на оном истом земљишту на којем су додније Немањићи засновалн ону државу, којом се и ми данас поносито и одушевљавамо ? А што се тиче Брсјака и њихова дара Оамуила, оставитп их Бугарима, који ће их једва дочекати. Њиховој деци неће бити тешко ни много да о њима уче". И ако би доиста требало унети што шта из овога, ипак не у оноликој ■опшнрности у којој то писци уносе, јер то шгје за децу основне школе. Погрешно су навели да је Бојка прадомовина Словена. Исто су тако нетачни и идеализовани наводи да су Срби били миран народ. Погрешно је и оно навођење Еонстантина ПорФирогенита приче да су Срби и Хрвати по споразуму с царем Ираклијом населили Балканско полуострво. Нетачно је и оно тврђење да су се Илири склонили у приморске градове, и да су их Срби звали Латинима. Треба рећи романизовани Илири, али то је излишно. Погрешно је и навођење да су Власи или Цинцари потомци старих Трачана. Слика Стевана Високог проширена је, а то је добро, јер је он и у најтежим тренутцима увећао наслеђену очевину спајањем Дренице и Зете Србији. Писци веле на 35 страни: „Архијепископи српске државе? Ваљда архијепископ. Лепо су приказали бој на Косову. Унели су и пропаст Зете и о Дубровнику и то је добро. Имају 4 штампане карте из Историје српског народа Љ. Ковачевића и Љ. Јовановића. Слика немају. Унели су и културни део за време Немањића и деспота. Нетачно је тврђење о Србима у Угарској на 82. страни рукописа. Овај рукопис, и поред погрешака, долази у боље, али је веома опширан, јер би књига изнела 12—14 штампаних табака, а то је двапута више него што се тражи стечајем, стога и овај рукопис не можемо препоручити. IX Рукоиис Ненада НенадовиКа. Увод му је неозбиљан, јер овако почиње: „Знајући да је тачно: „Свет је овај Фарбл мали, час те дигне, час те свали; с три седмице славиш свеца, кадкад скикнеш на три кеда" — и т. д. Откуд писад зна да је баш Галиција прадомовина Словена? Најновија истраживања (Нидерле, Јиречека и т. д.) стављају прадомовину Словена у слив горње Висле, горњег Дњестра и Буга и у западни део Дњепарског краја. Оно што на 2 страни говори о Римљанима много је наивно. Одаје страшно незнање пишчево. Боље да то није додирнуо, јер то није ни потребно за уџбеник IV разреда основне школе. Ђирило и Методије нису били Словени, нити је њихово дело ћирилпца него глаголида.