Prosvetni glasnik

842

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Онширно говори о деоби источне и западне цркве. Поред тога има још нетачности, на пример: по пишчевом излагању изгледа, као да је тек од деобе дркава уведен латински језик за западну, а грчки језик за источну цркву. Читав тај одељак уопште показује да писац врло мало зна црквену повесницу. Одељак „Балканске прилике у XII веку" почиње писац овако: У латинским државама и у Византији владају грађански немири". Еоје су то латинске државе? На истој је страни (4) приказ византијских прилика у XI веку погрешан, а најзад, шта ће то ученику основне школе? Стеван Првовенчанин је потиснуо Вукана из Србије не 1204 године како вели писац, него 1203 године. Писац је слабо верзиран у старој српској писмености, када на 6 страни овако пише: „И други духовници почну писати књиге и записивати нешто о догођајима у свету, те тако оставише књиге староставпе". Одељак о крунисању Стевана Првовенчаног није тачан. Он је крунисан круном посланом из Рима 1217 године без учешћа Савина. Пре ће бити да је Првовенчани умро 1228., а не 1224. године, како писац вели. Није тачно да је Душан, пошто су му Турци потукли војску код СтеФанијане, дочекао Турке непосредно за тим на другом мес.ту па пх потукао. Извори не зпају нпшта о томе. Није тачно ни оно што на истом месту прича о наоружању турске војске у првој половини XIV века. Генеалогиска таблица Неманића није тачпа и потпуна. Тако на пример: Најстарп син Немањин Вукан имао је три сина: Ђорђа, СтеФана и Дмитра. СтеФан је заснивач манастира Мораче у Црној Гори (1252). Бугарска није покорена пре боја на Косову, него 1393. године. Нетачно је тврђење пишчево о односима деспота Ђурђа Вуковпћа према Угарској. Београд је уступљеп Маџарима на основу уговора у Тати 1426 године. Штиљановић није био деспот, нитп се Арсеније III пред крај XVII века са 37.000 породица преселио у Угарску, а још мање да су Срби онда добили Војводину, која је тобож укинута 1707. године. Добра је страна писца што прича догађаје кратко и доста јасно; што води рачуна о повијој књижевности српској. По изради долази после Звездана Даничића и X. У., али није бољи од М. Вукићевића и Д. Соколовића. X Рукоаис иод зн&ком X. У. Распоред му је градива у главном добар (дабогме да се и он придржава наставног програма, па према томе има и он слабе страпе у расиореду градива) а приказ тачан. Писац је умео да истакне на згодним местима оно што има васпитне вредности. Најстаријп период српске историје изнесен је кратко и прегледно. И ако има и он идеалисања, ипак не у толикој мери као у осталих. Лепо, јасно и кратко излаже историју Дукљанске краљевине, и ако се то не тражи програмом. Уме на згодном месту да каже најпотребније о Мљецима и Дубровнику. Обратио је довољну пажљу културним приликама и под Турцима.