Prosvetni glasnik

843

У одељку о најновијој историји има добрих напоиена, на дример, о раз.1иди драва народнпх у старој српској држави д у новој срлској кнежевини. Па ипак и у овога писца има доста погрешака, које се не могу трпети. Бугари нису Татарски народ. Рас није данагањи Нови Пазар. Ђирило и Методдје нису били Словени, д нису дредисали грчке књиге, него су грчке књиге превели на словенски, за којп су сдремдли дарочиту азбуку према тадашвој грчкој минускули. Ппсад вели да је Немањпна државна престондца била у Копријану, данашња Куршумлија, а то је погрешно. Стевана Првовенчаног изнео је у толикој опширностп, која ансолутно није за децу основне школе. Говорп о Јовану Стрезу, мљетачкој републици и Дубровнику на чи> тавом табаку и четврт, а то је и сувише за децу основне школе, тим пре што је говор о Стрезу потпуно излишан. Немањин и Савпн рад ставио је уједно, а то не ваља. Требао је одвојити Немањин политпчки део од Савиног културног дела, да би деца схватила боље и једно и друго. Држећи се наставног ирограма о знаменитој влади Уроша II Милутина нема одет ни речи једне. Да је дисац овде одступио од наставног програма, не би му се могло с разлогом замерити. У културном делу не детаљише тачно баштиду, а и о пороти има погрешне појмове. Културпи рад Душанов штур је, нема ничега одређенпјег о стању школа и уопште о дисмености, о црквама, трговдни, раддности и економпом стан,у народа. 0 стрицу цара Уроша Симеуну —• Синиши пе говори ни речи, а говори о другим мање знатнпм великашима, на прнмер о Љутици Богдану итд, Нетачно је када пише да су Турци освојилп Бугарску дре боја на Косову. Владавина деспота Стевана пзнесена је веома опширно. И овај ппсац износи историју Босне посебно, а требало је да босанску историју излаже једновремено с историјом Рашке. Бојеве у Првом Устанку врло површно додирује, а тако исто и у Другом Устанку. Погрешно тврди да је Книћанин потукао Маџаре код Сентомаша. У овом одељку помиње још много имена а без потребе. Пише друкше м. другчије; чески м. чешки; п т. д. После има и ово: „Најсличнијп су међусобом српскп и хрватски језик" а то је један језик. Па и реченице му нису без замерке, на пример: „Као што из једног, стабла постану више грана, тако су из једног стабла постали словенски народи". А као што се из ове реченице види ни интерпукција му није тачна. Из свега овога налазимо да и овај рукопис није за препоруку. XI Рукоаис Звездана. ДаничиКа Онде, где се говори о гранању словенског стабла требало је Словенце ставити иза Хрвата а Словаке иза Чеха. Помпње Јевреје, Мисирце, Јелине, Датине, Германе, Романе и друге народе, а то је излишно за децу основне школе. Хватање усијаног гвожђа голим рукама из ватре није тако чудан обичај, како писац каже, јер га имају готово сви иддоевропски народп на том ступњу културе.