Prosvetni glasnik

ВАСТАВА И КУЛТУРА

1063

ПСИХОЛОГИЈА ВОЉЕ 1. Воља и осећања— 2. Воља и радње — 3. Т. зв. „невољне" радње 4. Мотиви вољних радњи — 5. Нагонске и инстинктивне радње — 6. Развиће вољних радњи из невољних — 7. Иаборне вољне радње — 8. Свест о слободи воље — 9. Унутрагиње вољне радње — 10. Механизирање (аутомативирање) вољних радњи — 11. Реакциони експериженти — 12. Теорије воље 1. — Као најнижи ступањ поље често се одваја оно стање дугаевно које се назива тежњом, жудњом, пожудом, прохтевом (сопатз. или — у енглеској Психологији — сопаИоп). Међутим, ио својој психолошкој суштини, све је то исто што и воља (жеља, „хотење"). Воља је општи израз за поједине стварне, у искуству дате појаве воље, а не некаква нарочита, засебна моћ душевна, како је то старија Психологија учила и како, на жалост, и данас по неки „спекулативни" психолог учи. Емпиријска Психологија зна само за поједине, стварне појаве воље. Те су иојаве најсложеније душевне иојаве, јер у њих, као њихови саставни дедови, улазе и емодионални и интелектуални нродеси. Истина, по својој психолошкој природи, процеси воље су емоционални процеси, т. ј. процеси осећања. Али су та осећања, разуме се, увек нераздвојно везана за интелектуалне садржаје одн. за представе, које их једино и могу изазвати. Отуда су циљ воље управо увек представе: ми желимо (хоћемо) да прибавимо себи нредставе, за које су везана пријатна осећања, одн. да уклонимо представе, за које су везана непријатна осећања. Представе опет постају саставни делови вољних процеса, разуме се, тек преко тих осећања ко.ја у нама изазивају. Пошто су процесп воље, као што смо већ казали, по својој психолошкој природи емоционални, аФективни процеси, то .је онда питање, чиме се они разлику.ју од тих процеса, од осећања. Одговор није тешко дати. Појаве воље су на специФичан начин сложени процеси осећања, којима је циљ да произведу, уираво да изазову ма какве промене у свесном садржају. Воља. дакле увек има извесан циљ, који треба постићи, издејствовати, израдити, те за то можемо рећи, да је воља сложен процес осећања која су у исто време радње. Појаве воље су вољне радње. У том смислу су процеси воље с правом названи активним емоционалним процесима, т. .ј. душевним стањима којима је предмет нешто гато тек треба да буде, да се догоди, да се изазове. У осталом, свако осећање (иди управо, како Ђунт још тачније вели, сваки аФекат) се да схватити као иочетак вољног процеса, као нагон; јер свако осећање садржи у себи извесну реакцију (од стране субјекта), извесну позитивну или негативну тежњу: бол — да се отклони,