Prosvetni glasnik

1064

ПРООВЕТНИ ГЛАОИИК

а задовољство — да се, на супрот боду, задржи и новећа. Нарочито је, разуме се, бол важан: првобитне радње нису вероватно ништа друго до реакције (покрети, радње), које бол изазива да би се отклонио и да би се место њега јавидо задовољство. У осталом, тај контраст осећања: садашњег непријатног и пријатног будућег (антиципираног, предосећаног) извор је управо свима вољним радњама. 2. — Све се вољне радње могу поделити на саољагиње и унутрашш. Спољашњим вољним радњама називамо оне, које се увек завршују ма каквим спољашњим, видљивим покретима. За то у спољашње вољне радње улазе. као саставни делови, поред представа и осећања, још н т. зв. мускуларни осећаји, т. .ј. осећаји кретања или снаге или напрегнутости, напора (у иојединим мишићима). У осталом, ти се осећа.ји јављају, као што ћемо доцније видети, чак и при унутрашњим вољним радњама. Иорекло првобитним — то јест, разуме се, сгшљашњим -- радњама .је нагон за самоодржањем. 1Тод тим именом се у ствари крије више различних иагона. С обзиром на средство, којим се задовољава, еагон за самоодржањем може се назвати и нагоном за кретањем, а с обзиром на циљ он може, у облику нагона за храном и за одбраном, имати врло разноврсне појаве. 0 нагонима врсте (®еле) или социјалним нагонима (као што су ннр. иолни нагон, матерински нагон, нагон за грађењем стана код тица, пчела, мравн итд.) нећемо овде говорити, јер су се они свакојако развили доцније. Да и они играју веома велику улогу и у најсложенијим вољним радњама, нознато .је сваком. Али нас се овде за сад тичу еамо првобитне, најпростије вољнерадње; а оне потичу из нагона за самоодржањем. Нагон за самоодржањем — у облику ма каквог бола, непријатности, недостатка, потребе, прохтева — изазива све првобитне радње. Сви наши првобитни нокрети су свакојако нагонске радње. Те радње можемо, као нгго ћемо доцније видети. назвати вољним само у том смислу, што су свесне, што им је повод један свесан садржај. Међутим, сами телесни покрети као такви, само кретање тела у опште, је, разуме' се, првобитно даго, урођено: за то и говоримо о нагону за кретањем. Само да ли су првобитни покрети жив:>тињског тела били бесвесни, бесмислени, бесциљни, неодређени или управо неуређени (некоординирани) покрети, — док их свест није уредила, — или су ти нокрети били истина несвесни али од почетка целисходни реФлекси (као и у биљака), — то је једно питање па ко.је Биологија вероватно никад неће моћи дати један одређен и поуздан одговор. У осталом, то се питање нас овде и не тиче, јер ми све првобитне радње човекове морамо ехватити као свесне, и ако нагонске, радње. Иетина многе радње човекове нису не само вољне, намерне.