Prosvetni glasnik

ИЛСТАВА II КУЛТУРА

1065

него чак нису ни свесне Има не само невољних (у смислу ,нагонских") него и потпуно несвесиих радњи. Међутим, као што смо већ казади, све невољне радње човекове су првобитно биде нагонске, т. ј. — у колико су нагонске радње евесне — вољне радње. Всћ за то ми се овде морамо задржати мадо на невољним радњама човековим. Ади, осим тога, кад иознамо све врсте невољних радњи иди покрета, нсће нам више бити никакво чудо, зашто се и како у опште .јавља ма какав покрет, ма каква радња, кад ми то хоћемо, кад ми то зажелимо. Јер ћемо из тих невољних покрета увидети, да се сви телеени покрети, као такви, јављају увек, и у најсложенијим вољним радњама, невољно том смислу, што сдедују као телесне реакције непосредно извесним свесним садржајима. На име, сви су телесни покрети првобитно у главном реакције аФоката (нарочито непрнјатних, болних), асви су вољни процеси, као што смо видели, аФективни процеси. Афекти, као што је познато, не дејствују само на унутрашње органске Функције (дисање, крвоток, варење, лутење), него изазивају и спољашње радње, т. зв. изразне покрете. Зашто и како ти евесни садржаји дејству.ју на тело, — на то питање Наука може одговоритн исго толико, колико и на питање: зашто и како телесни процеси, Физиолошке одн. Физичке дражи, могу произвести свесне садржаје (боје, мирисе итд.). Међу тим, за то је са свим бесмислено нитање метаФизичке Психологије: како воља, као душевни нроцес, може изазвати или унраво етворити један тако различан, телесни процес, као што је спољашња радња? То би питање имало смисла поставити само овако: како се вољне радње развијају из невољних одн. нагонских? У том смислу су неки (нпр. ШсЈгеГ у својој „РзусМодге депегаЛе") врло оправдано назвали вољу способношћу за спречавањем покрета, а не за њиховим произвођењем: јер су нам све иаше радње, сви телесни покрети, као такви, дати првобитно, урођени. Оне пак радње, које нам нису урођене (нпр. летење итд.) не могу се, разуме се, ггронзвести ни утицајем најстрасније жеље или најсилније воље, — ако би, у осталом, и било такве воље. Међу тим, вољне или намерне спољашње радње биће нам врло јасне, кад познамо све услове, под којима се епољашње радње јављају невољно, и против иаше ,воље" 3. — Овде, разуме се, нећемо говорити о пеирекидним Функцијама (радњама) нашег организма, као што су ннр. дисање, куцање срца, варење итд. Тих радњи обично, у нормалннм приликама, нисмо свесни; али покаткад чак и понеке од њих, — и ако, разуме се, у врло ограниченој мери, — могу постати предмет наше воље (нпр. намерне нромене у ритму одн. у брзини и јачини дисања итд.). Ми ћемо овде цросветни гласник , II књ., 11 св., 191-4. 72