Prosvetni glasnik

ИАСТАВА Ц КУЛТУРА

1067

у пркос супротној тежњи („вољи"), повијамо час на једну час на другу страну са оним или за оним. који се, идући нпр. по уској греди или жици, савија час на једну час на другу страну, да би тако одржавао равнотежу свога тела. Ми и нехотице, невољно, идемо у такту марша, кад други тако иду, т. ј. кад имамо јасне, чулпе представе њихових кретања итд. Невољним покретима у последњим примерима повод су дакле најживље, чулне представе кретања (не само њихове слике сећања). И сви т. зв. имитативни иокрети (покрети подражавања), који нарочито у развићу дечјег душевног живота играју веома значајну улогу, постају на исти начин. Деца најбоље показују, колико је оправдано назвати вољу, као што смо раније казали, споеобаошћу за спречавањем или уираво обуздавањем покрета, која је код деце, као што је познато, много мања него код одраслих. Само ако представе кретања или покрета, које треба учинити, изазивају непријатна осећања, онда се радња, разуме се, — ма како јасне биле те представе, — веће јавити одмах, невољно. Радња, на иротив, врло често изостане. Често нпр. човек, кад се у јутру пробуди, има врло јасне представе нредстојећих кретања: он духовним очима (т. ј. у сликама сећања или представама кретања) јасно види себе, како устаје, како се облачи, умива итд. Али он ипак од свега тога ништа не ради, јер је нпр. у собн врло хладно или је он још врло уморан, те нредстава устајања изазива врло ненријатна осећања. У таквим случајевима, као што ћемо доцније видети, радња постаје много сложенија, јер се на супрот поменутим чулним осећањима јављају исто таки јаки или још јачи други утицаји, друга, виша, илеменитија осећања (нпр. осећање дужности и предосећање пријатних посдедпца извршења дужности одн. непријатиих последица њеног неизвршења итд.). Од чгга ће у таквим случајевима зависити, да ли ће се радња извршити или ће изостати, видећемо доцпије. На послетку, многи покрети, који су првобитно били вољни (намерни), постају услед дугог понављања (вежбања) невољним, па чак и несвесним, т. зв. аутоматским иокретима. Тако нпр. дете, после дугих и мучних вољннх покрета ногу, научи ићи механички, аутоматски. Тако се може аутоматски нешто радити, а нри том мисдити на са свим друге ствари; може се аутоматски свирати, писати, говорити (нпр. у сну) итд. Дарвин је с правом на тај начин објашњавао и постанак изразних покрета а#еката, који су но њему првобитно били свесне, нагонске радње. У гневу нпр. иоказпвали су се зуби, јер јо то значило припремање за борбу, а тиме је и*противника ваљало за страгаити. Дугим ионављањем многе од тих радњи су се аутоматизирале, као такве наслеђивале и почеле јављати реФлекторно, услед извесних дражи или осећања, док се првобитни повод (нагон за самоодржањем одн. за одбраном) изгубио, постао несвесан. Многи, најзад, 72'