Prosvetni glasnik

1070

НРОСНЕТНИ ГЈАСННК

И т. зв. инстинкти нису ништа друго до (у горњем смислу) урођене нагонске радње које потичу из чулних мотива, чулних осећаја и чулних осећања. У тим осећајима и осећањима или преко њих мани•иестују се ,нагони", као што су нагон за храном и полни нагон, на које се у главном могу свести сви животињски инстинкти. Да су се нак животињске, и ако често врло компликоване, инстинктивне радње понављањем (управо увежбавањем нервног система одн. мишића) аутоматизирале и као такве наслеђивале, то је из свега до сад реченог врло јасно. У том смислу инстинкти нредстављају тако рећи социјалне навике, навике целе једпе животињскс врсте, као што су нпр. инстинкти тица (за грађењем гнезда, за сељењем итд.), мрави, пчела, ловачких паса и др. У том (чисто физио .1 ошком) смислу, т. ј. као радње (покрети), инстинкти изгледају одиста само као врло сложене аутоматске и реФлексне радње. Али из тога што цео мобилни апарат стоји од почетка на расположењу (уелед увежбаности нервног сисгема онд. услед наслеђених диспозиција) као готов, реФлексни мехапизам, не треба закључити, да су инстинкти само несвесне аутоматске радње. Истина тај механизам развијају или управо тако рећи одвијају извесне чулне дражи одн. чулни, пре свега унутратпњи, ,'органски" осећаји и осећања, т. ј. „нагони". Али инстинкти добијају карактер свесних нагонских радњи у толико, што су и поједине радње, из којих су они сложени, мотивисане извесним чулним представана и осећањима. Отуда инстинктивне радње нису само ненроменљиви реФлекси, већ се могу усавршавати, модиФиковати, нодешавати према специјалним погодбама индивидуалног искуства. Као што се види, инстинкти стоје унраво у средини између несвесних аутоматских и реФлексних радњи с једне и свесних нагонских радњи с друге стране. Према свему томе можемо најбоље и најкраће деФинисати инстинкте као чулна осећања која су нераздвојно везана са извршењем извесних радњи, корисних за одржање индивидуе или целе Феле. Скоро све животињске и врло многе човечје вољне радње су нагонске радње у горе номенутом смислу, т. ј. што следују одмах и неносредно једном (и ако свесном) мотиву, управо циљу. Нпр. гладан човек (или животиња) радиће нагонски, ако одмах ноЈури нечему што је за јело, чим то само види или осети. Представа телесног покрета (одн. прибављања јела), изазвана асоцијацијом са представом јела, изазива и сам тај покрет; јер је та представа у центру свести: пажња је на њу „сконцентрисана". Представа покрета и сам покрет нису, разуме се, у стварности одвојени. Ми их само у анстракцији (у мислима) можемо разликовати; иначе се обоје јавља истовремено, као један нераздвојан процес. Ако то не буде случај, онда, као што ћемо доцније видети, радња неће бити нагонска и може и са свим изостати.