Prosvetni glasnik

НАОТАВА II КУЛХУРА

1071

Нагонска — и ако у неколико виша, сложенија, тако рећи свеснија и више вољна — биће радња и онда, кад је изазвана једном сликом сећања, а не чулном представом, т. ј. једшш интелектуалним а не чудним мотивом. У том смислу нагонски радиће нпр. гладан човек који одмах, чим се само (услед механичке асодијације) сети неког јела на неком одређеном месту, нође да га се дочепа, нс мислећи ништа друго, т. ј. немајући (осим глади онд. представе једења) никаквих других, супротних мотива (осећања). Све страсне навике су такве нагонске радње. Тако — нагонски — раде и иијанице или коцкари који јуре у крчму, чим им се у извесно време у глави јаве врло интензивне, управо врло јасне, живе представе пића одн. коцкања. Тек кад једном ма и врло јаком, мотиву, којн „нагони" на радњу, стане или стану на супрот други (нарочито ако су они бар приближно исто тако јаки), онда ће слепо тренутно повођење за првим мотивом бити спречено. На тај начин постају све више и највише, најсложеније вољне радње. 6. — Развиће свесних вољних радњи из невољних (у смислу урођених) иокрета може се најбоље проучавати на детету. И детету су телесни покрети у опште, као неодређени, некоординирани, „случајни" покрети („гапс1от тотетен^з"; ЈиасШ, Рптег о!'Рзусћо1о§у, р. 197) урођени у раније поменутом смислу. Дете их чини нонрекидно, често чак и на евоју штету (ударајући нпр. сопствено тело). Већ из тога би се, чини ми се, дало закључити, да су првобитно сви целисходни покрети човекови морали бити свесне нагонске радње а не физиолошки реФлекси. У осталом, код детета се, разуме се, од ночетка јављају и урођени реФлексни покрети, те тако скоро сви детињи покрети добијају мање или више карактер целисходних реФлекса. Међутим, и ако је нервни систем предиспонован, преФормисан за различне покрете, ипак зато евакојако нема смисла говорити о неком „аутоматизму" нервног система или чак о „нсихолошком" или »исихофизичком аутоматизму". Најзад, првобитни изразни покрети, т. .ј. покрети руку и ногу, код детета су истина такође урођени, несвесни реФлекси (којима је „седпште" кичмена мождина а не велики мозак); али они се могу назвати и „спонтаним" покретима у оном смиелу у ком се у Биологији обично називају и многи покрети код најнижих животиња. Тако се, на име, називају обично они покрети којима нису повод никакве спољашње, већсамо извесне унутрашње, органске дражи (нпр. глад). Дсте нпр. сише реФлекторно, пре него што икаква спољашња драж изазове те покрете, који се, разуме се, знатно појачавају, ако одиста постоји и та спољашња драж (у облику каквог предмета који се може сисати). Детету је исто тако урођен плач или првобитно управо само дрека., дерњава: оно се дерња, као што и сише, реФлек-