Prosvetni glasnik

1072 11ЈРОСВЕТИИ ГДАСНИК

торно. Међутим, кад год се оно раздере, мати се обично труди да га утиша, нпр. подојивши га. Како се пак небројено нута понавља та појава или представа матере (одн. сисања) у вези са плачем, то дете, најзад, постане свесно те везе у том смисду, што се поводом једне иредставе сети одмах и друге. Тако се дете научи користити се искуством или сећањем ранијих случајева, ио коме једна представа изазива увек другу: оно почне свесно и намерно (вољно) поводом или помоћу једне од тих представа изазивати, управо очекивати другу. На име, дете се расплаче, чим је гладно, да би том радљом добавило матер одн. млеко. Најзад, и кад нвје гладно, дете ће иамерно (свесно) употребити свој пдач као средство за извеспи циљ, ннр. за добављање или дозивање матере. Јер чим му се чисто механички, по завонима асоцијације (нпр. услед познатог гласа у суседној соби) јави у глави представа мајке, дете ће — иошто су за мајку везана пријатна одн. за њен изостанак непријатна осећања — трудити се, да је намерним плачем дозове, уираво изазове. Радња је у свима овим сдучајевима, као што се види, свесна али нагонска. Јер се гглач јавља одмах, чим се дете јасно сети плача или чим живо замисли илач, у коме на основу искуства види повод или средство за изазивање жељеног циља. Плач се дакле употребљује као свесно средство; иначе, као радња, он се јавља као невољан, идеомоторан покрет, чим је помисао или представа плача достигла извесан ступањ јасности или интензитета, — ако код слика сећања може бити говора о интензитету. Али да ли ће дете одмах заплакати, ако већ има више или разноврснијег искуства, те му нпр. представа плача изазове и извесне непријатне последице на основу појединих ранијих сдучајева, кад је нпр. због плача било бијено? Свакојако не! Од чега зависи, да ли ће се радња (плач) у том случају у опште јавитн или ће изостати, видећемо мадо ниже, кад будемо говорили о вишим вољним радњама; јер радња у овом сдучају, као што се види, није више нагонска, већ постаје много сложенијом, вишом. Еао што се из тога види, скоро свака спољашња радња може се јавити у свима разноврсним ступњима иди обдицима вољних радњи (рачунајући ту, у вајширем емислу, и невољне радње); а што важи за детиње радње, важи за све радње човекове у опште. Тако нпр. покрет ноге се јавља невољно не само као изразни, идео -моторни и имитативни нокрет, већ и као чисто физиолошки реФлекс, кад се нпр. убоде табан (т. зв. плантарни реФлекс). При ходу пак покрети ногу су аутоматски (т. ј. у неку руку само врдо компликовани реФдексн). Међу тим, тај се нокрет исто тако јавља као свесна нагонска радња, кад се употреби као средство за извесан циљ. Може се нпр. нога дићи, да се њом нешто дохвати. У том циљу, узгред речено, јављају се код деце врдо рано (већ крајем 3. месеца) први свосни покрети ногу (не само