Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

207

видну улогу при стапању тонова. Ти би тонови иначе чинили најчешће нехармоничне интерваде са примарним тоновима. 0 осећањима која изазива стапање тонова, њихова складност одн. нескдадност, говорићемо мало ниже. Да би се разумеле теорије осећаја слуха, потребно је сетити се анатомске структуре уха. Најсложенији и најважнији део уха еу завојни иужа, од којих је сваки једним зидом подељен на два канала. Најважнији, кожни део тога зида је т. зв. базиларна или основна мембрана. То је једна Фина опна која се састоји из веома много — по некима до 20.000 — попречних паралелних влакана. Та сићушна влакна су различне дужине, јер је мембрана одоздо на горе, ка врху цужа, све шира него на доњем. На тај начин основна мембрана личи на какав инсгруменат од различних жица, од којих свака има друкчије треперење. На основној мембрани се налазе завршеци слушног нерва, т. зв. Кортијев орган, састављен из Кортијевих лукова и Кортијевих или елушних Келица. На сваком влакну основне мембране стоји по један такав лук састављен из два јако извијена и горњим крајем спојена стубића. По њима се гранају влакна слушног нерва, која иду ка слушним ћелицама, а до којих се треперења звука преносе иреко основне мембране. Ваздушви таласи, који ироносе звуке, заталасају прво бубну опну, чија се треперења преносе даље на оне три слушне кошчице у средвем уху (чекић, наковањ и узенгију), којима је задатак да звучне таласе што верније, т.ј. непромењене и неослабљене, преко т. зв. овалног прозора, на који се узенгија наслања, пренесу у трем. Трем је средњи део т. зв. кошчатог лавиринта (унутрашњег уха), који опкољава кожни лавиринат, али тако, да су ипак растављени једним елојем течности (перилимфом). При сваком треперењу бубне опне, узенгија заталаса ту течност, утиснувши се својим доњим крајем у овални нрозор. Треперења те течности преносе се, најзад, до основне мембране у пужу. Свако такво треперење појединих делова уха траје само дотле, докле трају и сиољашњи, ваздушни таласи који су их проузроковали. Ухо је чисто механичко чудо и за то код њега нема, као код хемијских чула (нпр. код ока), т. зв. паслика тј. трајања осећаја и кад спољашње дражи ишчезну иди, ако их (нарочито код високих тонова) и има, како се данас тврди, оне нису квалитативно исте са тоновима иза којих остају, него су просто „зујање" ушију. Слушни нерв (пеггаз асибИсиз) се деди у два огранка: у нерв пужа (пегтиз сосШеапб) и у нерв трема (пегтиб уебШ>и1апз). Први је у правом смислу сдушни нерв; он је дадеко важнији него други, чија се влакна гранају нарочито по кружним каналима, којима се не зна значај за слух (ако они можда не служе, како неки мисле, као апарат за осећаје шума). Међу тим, најновијим испитивањем је утврђено, да ирооветни гласние I књ., 2. н 3, св., 1914. 14

/ /