Prosvetni glasnik

сва три канала, као и нерв трема, сдуже за одржаве равнотеже и оријентисање тела у простору. По Хелмхолдовој „хипотези ресонанце" свако влакно основне мембране има друкчије сопствено треперење и ирема томе је свако удешено („пггимовано") за друкчији тон. Нервна влакна пак, чији су завршеди на основној мембрани, имају различне специФичне енергије, тако да свако влакно производи увек један исти, специФичан тон. Чим се дакле јави какво звучно треперење, одмах затрепери (ресонује) оно влакно основне мембране, које му одговара. Сложени звуци се растављају тако, да сваки нрост тон заталаса влакно које му одговара. Тако растављена треперења драже нервна влакна, која на њих одговарају својим специфичним квалитетима. Да би пак објаснио и њихања, Хелмхолц је претпоставио, да свако влакно затрепери донекле и онда, кад затрепери које влакно у његовој близини, тј. кад се јави тон, чије је треперење само мало различно од његовог сопственог треперења. У том правцу, проширујући још више способност ресонанце појединих влакана и одбацујући хипотезу специфичне енергије нервних влакана, у новије време су многи (нпр. Херман, Ебингхаус и др.) на различне начине модиФиковали Хелмхолцову теорију; јер се њом иначе не могу да објасне све нојаве слуха (нпр. тонови диФеренције, које је Хелмхолц морао објашњавати треперењем бубне опне и слушчних кошчица, дакле треперењем у средњем уху). Ипак је као најтачнија увек задржана основна мисао Хелмхолцова, његова претпоставка о „клавијатури пужа", по којој основну мембрану (са Кортијевим органом) треба схватити као апарат за ресонанцу, као ресонатор. За то су остале без успеха неке новије, супротне теорије слуха (нпр. Евалдова), које претиостављају да свако звучно треперење надражује основну мембрану њеном дужином, тако да заталасава сва или бар врло многа њена влакна. Том се теоријом да тешко објаснити најважнија способност уха: да сложене звуке анализује, раставља и да истовремено разликује више тонова. На стапаљу тонова почива и тзв. кон^онанца (грчки: симФонија) или сазвучност, благозвучност тонова. Ако се тонови стапају у целину, ако чине јединсгво или један прост, једноставан утисак, онда се такво стапање назива консонанцом. Консонанца је дакле свако јаче, потнуније стапање тонова. Што је стапање слабије, непотпуније, у толико је н консонанца мања. Тонови, који се не стапају уједно, већ се одвајају. разликују, дисонантни су (диафонични), несазвучни, нвскладни. Дисонанца је дакле несазвучност, нескла^&ост симултаних (истовремених) тонова. Стапање претпоставља истовременост два тона, али се тонови стапају и при мелодичној сукцесији, у колико један, претходни тон, остаје свеж у свести, кад је други већ наишао. Тонови, који су консонантни, који се дакле јако стапају, сродни су директно или Ј

\