Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

227

Сви разлози говоре против чл. 42., и стога, у првој прилиди, ваља га укинути. А дотле, мислимо да би г. Министар Просвете једним расписом могао скренути пажњу свима средњим школама на штетне последице од примењивања овога члана, па- их упутити да га никако и не примењују.

Има једна лепа изрека Емерсонова коју ја посвећујем васпитачима. Он је рекао: „Они, који се највећма користе васпитањем, јесу увек деца ко.ја се неопажено протурају кроз живот. Срећни су дакле чланови многобројних породица". А то треба да значи: васпитањем се највећма користе она деца, која су спречена да им се то васпитање да. Има толико хумора у овом парадоксу. да се чудим како до данас није дат на каквом испиту као мисао коју „треба развити". Свакако, Емерсон, нишући ово, мислио је на родитеље буржоаских породица — а и иа друге који уврте у главу себи идеју „да даду васпитање својој деци". То су родитељи који познају своју дужност, који V том неће попустити, и који су готови и спремни на сваку жртву. Не треба да их доцније ма за што могу прекорети, или да им могу рећи: сећам се једне тежње, једнога нрохтева, једне склоности, једне идеје, којој сте дали слободу да се развија, не пречећи је, не поткресујући је. Не. Баштован бодрим оком пази на све и његова рука је ту да задржи од свега. И да би човек био сигуран да се неће имати и сувише посла, и да се неће нропустити ни најмања ситница, има се шго је могућно мање деце, на чак само и једно једино. На тај начин може се том детету, јединчету, поклонити свеколика пажња и све своје време; не оставља се оно само ни једног јединог трен5'тка; на тај начнн отвориће се убеђење да ће оно бити добро васпитано и одгајено. И на првом месту почиње се „добрим држањем". Од четврте нли треће године, чим је дете у стању да се држи на својим ногама или да седи с другима за столом већ се на њ пази. Помислите да ово мало детенце има све да научи: држање виљушке и ножа, чаше, кашике, и шта ти ја знам шта још. Свему га томе уче, и немилосрдно га прекоревају за сваку неупутност, не штедећи ни себе ни њега. Оно дохвати кашику или виљушку цедом шаком, одмах му је отимају из руку (често са оштрим прекорима кад се отпочне ова операција по сто тринаести пут) и затим му је правилно мећу између палца и кажинрста, тако да дршку с доње стране придржава средњи нрст. Кад се де вежба и покушава да пресече парче меканог меса, манипулише н

л. л.

ПЕДАГОДШЕ РЕФЛЕКСИЈЕ

/