Prosvetni glasnik

11Р0СВЕТНИ ГЛАСППК

овога поднесених. Овде впше неће бити, у самој схварп, питаве о државини службености, већ о араву службеностп, пигање које је сам тужилац истакао, п, пошто власт извидп спор, донеће решење о томе : ко јој према поднесеним доказима изгледа јачи у праву и кога, по тој консидерацији, треба упутптп на редовпи спор, да ли тужиоца или туженога, одржавајући, док се тај сиор не сврши, оној другој странп, оној која се на сиор не упућује, карактер не држаоца већ власнпка права. Управо, у једном оваквом случају, п немамо спор о државинп него спор о праву власништва, спор који је сам вршилац службености, напуштајући свој положај држаоца за који му је власт дуговала заштиту, засновао, што, наравно, за н>ега може бити ризично: и заиста, да се је био ограничио па тражење заштите за државину службености, он би успео у томе, у државинп би био одржап а противнпк н>ег(?в, господар послужнога добра, био би упућен на редовни спор (који се у оваквом случају заспива, као што знамо, тужбом асИо педаГопа); овако, истичући код власти не нитање о државппи већ питање о праву, он се излаже томе да власт, оцењујућп његове доказе, нађо да је он слабпји у праву пего противна страна, власник поелужпога добра, и да њега, а не овога, упути на парницу (која се заснпва тужбом асИо соп/еззопа). Сама разуме се, пошто ова власт, као претходна, пма једино тај задатак да, у спору који ће се повести, одредп реслективнп положај странака, то јест да одреди то: ко ће бпти тужилац (ас(;<>г) а ко тужени (геиз), као и то да, до окончања спора, привремено расправи појављенп правни сукоб, то та претходна власт има не да утврди: које је од лица у сукобу у праву, већ само то: које јој, од тих лица, изгледа да је у праву. Та власт, дакле, није потпуно судска власт, пошто она ае расправља деФинитивно пптаве о праву, .али опаје ипак једна, и ако нижа, врста судске власти: нзмеђу ње и ове власти има управо онолико разлике колико и између деФинитивнога решења о праву и решења о томе ко изгледа да је у праву. Та власт је, ако се можемо тако да изразимо, иолусудска власт. Таква је власт, поименпце, власт надлежна за извршење одлука судских (а то су: општински судови, среске односно градске судије тамо где су оне већ установљене, иначе полициске дрЈкавне власти, чиновницп Управе Фондова за наплату потраживања ове Управе), када се, н. пр. приликом пописа, појави питање о својинп. Тако. по § 466. Грађ. Суд. Поступка вгаст која врши попис упутиће увек појављеног господара па парницу, ако се тиче пописа покретних ствари, кад год се ствари у пптању налазе у рукама дтжниковим: претпоставка је, код покретнпх стварп, да тамо где је државпиа тамо је п својина, па стога се дужннк који ствар покретну држи сматра за јачег у праву од појављеног господара, и због тога се овај, а не дужнпк (односпо поверплац), упућује на парницу. Што се тиче сличнога иацпдента код пописа непокретних добара, за тај случај има у истом иропису — §-у 466. Грађ. Суд. Поступка — одредба по којој ће власт која вршп попис упутити дужппка односно повериоца на парницу, кад год појављенп господар „за доказ своје својине поднесе тапију, извршну судску пресуду, поравнање пред судом које се по закону равна извршној пресуди, илп другу коју пуноважну јавну исправу" (допуна од 14. Јула 1898. год.). Ово значи да се узима, у овпм случајима, да је појављени господар јачи у праву него дужник, п ако ов.ај држп дотитну непокретпу ствар. Шта впше, пошто право на својину садржи у себи п право на државину (шз роззеззшшз), без кога права, наравно, својина не бп имала практичне вредности, има се горњи пропис тумачпти тако да ће власт која врши попис бити дужна,