Prosvetni glasnik

166

Истипа, држећи се текстуелно „Протокола Прцтјажапија , Прљаворди нпсу моглд само „иродати" земље које им је тај Протокол оставио, али, оаш и да се том изразу да најужп смпсао, ппак има ту довољно ограничења у праву располагања тим земљама од стране Прљаворнца да можемо, са разлогом, рећи да то што је Прњаворцпма признато ла тим земљама није нцкако цраво својпне. И заиста, Прњаворцима је биле забрањено расиолагатн зенљама једним начаиом који је, од свију начпна отуђења, најчешћи; затпм, та забрана продаје није била ограничена на неко пзвеспо време — и такво ограничење одузпмало бп праву Прњаворада карактер потпуне својинс — век је она пмала да вреди ас! 1п 11 п 1 ^ит. Међутпм, изразу „продати" који се налази у „Протоколу Притјажанија" има се дати шири значај. Најире, забрана продаје обухвата и забрану задужења, пошто задужење није ништа друго до носредна продаја : ако се дуг не платп, повериоцп имају нраво да добро које им служп као залога узму у поппс и продаду га, путем јавнога надметања, како би се из њега могли за с-воје потраживање намирити. Разуме се, да .једна оваква забрана није ни најмање новољна за развпјан.е кредита, те ,је и то један од разлога што се такве правне трансакције забрааују. Даље, под „продати" треба разуметп, такође, и отуђење у виду размене, јер, у суштини, размеиа је исто што и продаја п куповина: сва. је разлика између њих та што се код размене добија за ствар која со отуђује друга ствар (§ 632. Грађ. Зак.), док се код куповине и продаје за ствар која се отуђује добија једна сума новацм. (§ 641. Грађ. Зак.). Ба<ло јп зо1и(;ит, тако исто, долази у нсти ред уговора, па зато и њу треба овде убројати. Напослетку, Брњаворци нису ималн право те зенље отуђити ни поклопом (§ 561. Грађ. Зак.) као ни тестаментом или уговором на случај смрти (§ 424. п 425. Грађ. Зак.), пошто је дпљ који се, ограппчењем Прњавораца у праву располагања, желео постићн сасвим логично налагао и такву забрану. На тај начпн, једном речи, Прњаворци нису могли, земљама у „Протоколу Притјажанија"

зсћгапк! -етегсЈеп. В1е ЛУЈгкзашкеИ: е1пег УегрШсћиш^, пћег еш зокћез Кесћ4 шсћ1 ги уег1иЈгеп. лу 1Г(1 <1игсћ (Иеве УогзсћгШ шсМ ћегОЈи-!;«. Овоме треба додати и § 1136. истога Законика, којн је у истом смислу и који овако гласи: ,Еше Уегетћагип^, с!игсћ сИе 81сћ (1ег ЕЈ^епШтег (1ет 61аић1§ег §е§епићег уегрШсћШ, с1аз &гиш1а1иск п1сћ1 уегаивзегп ос1ег шс1п тоеИег ги 1)е1аз1еп, 181; тсћИј**. (Е. ВетћоЛ, Ђа$ ШгдегИсће ВесМ у »Епгус1ора(Ие с1ез КесМа-даззепвсћаЛ«, ћегаи8§'е^ећеп \ г оп Бг. Каг1 ВиЉпеуег, ВегНп, 1901., 8. 388., § 37.). У Франц>ском Праву, питање о огранпчењу власника у његовом праву располагања спорно је. Јурпспруденцвја узима да тога ограничења може бпти пуноважно, иод условом а је оно само привремено а не стално, што значи да је, по тој јурисдруденцпји, стално ограничење у праву располагања противно битиости права својине и, због тога, иротивно јавном поретку, док привремено отраничање у праву располагања ниЈе противно ни једном ни другом, разлика која нам не изгледа много логична (М. Р1ашо1, 1гаИе еЈетеп\агге Ле <1гоН стИ, г. II, р. 360 а 365.,) н на закопу основана, иошто »чл. 1598. Фрачц. Грађ. Зак. каже у суштини да само закон може |едно добро огласити неотуђивим", а „чл. 1554. пстога Законика изузетно допушта жепи која ступа у брак да може уговоритп шотуђивост миразних добара за креме брака*. (В. Еасаштепе, ор. сп., и I, р. 756). Ми мислимо, као што смо то и напред казали, да, што се тиче нашега Грађ. Законика, треба узети да би клаузула о огра нчењу расиолагања код права својине била, и у односима ш1;ег раПез, противна јавном моретку, тако не би из ње могла проистећи ннкаква уговорна тражбина: ту би могло бпти места једино за сопсНсИо т(1ећШ или за тужбу због неправпчпога пбогаћења, а ове обе тоажбине долазе у СФеру неуговорнпх тражбина (тражбине ех с1еИс(;о, диаз1 ех (1еНс1о и диазј ех соп4гас4и. За Аустриско Право видети: Др. Л. Марковића, ор. сги, Ењига ирва, стр. 329., Кга1П2 — Р1'а11, ВузГет Аез оезГеггеГсМвсћеп аИпетешеп Рггка&есМев, I, § 24). 1