Prosvetni glasnik

183

учења, Међу осталима ДерпФелд говори о примени библијских слика на оном месту, где захтева очигдедно причаше за предавање бибдијских прича. То је место тако интерееантно, да не можемо пропустити а да га у потпуном обиму овде не изнесемо. Оно гласи: „Они, који библијским тумачењима не допуштају ннкакав придодатак, треба ипак бар на то да помисле, да су они ову слободу сами схватали предочавајући приче сликама. Или треба ли да буду пуритански расположенидамисле: пошто стари бибдијски нисци нису били у исто време и дртачи и дрворесци, зато сада не сме ни један учитељ никакав дрворез да употребљава — ? Било би инак готово смешно ако се ова будалаштина мора оиовргавати у времену, кад се све друге науке служе овим очигледним средствима. Библијске слике у истини испувавају добру службу, претпостављајући да су одиста добре и да не стварају недостојне представе. Али ми ћемо смети да запитамо шта испуњавају илустрације. Оне нредочавају увек само извесан моменат из приче, или ако се односе на ноједине ствари, онда ове ноједине ствари: оружје, посуђе, зграде, локрајине итд. Али поред тог момента и норед ових појединих ствари могу се јога много других момената и ствари разјаснити на сличаи начин, ако се имају дотичне слике. Ако њих нема, онда долази говор, потанко причање место илустрација. Оба начина имају исти задатак: очигледност, и у колико постижу овај задатак, имају исто право. Али се ни један начин не сме нревидети. Сваки начин има својих страна: сопствених недостатака и сопствених одлика. Најбоље излагање речима не може увек слику накнадити, наиме не у стварима и спољним одношајима; али још мање може слика живу реч приповедачеву да замени, — наиме у унутрашњим стањима и одлукама. Дакле, без папирне илустрације може се бити у невољи; без очигледног потанког причања никад". Из историје методике нашег наставног нредмета можемо осим наведених личности још и друге навес/ги, који су исто тако као и ови методичари наглашавали вредност библијских слика за очигледност и оживљавање наставног градива. У вези са напредном техником у израђивању слика у опште имали су многи захтеви за библијске слике последицу, да данас у нросвећенијем свету ни једна шкода више не сме тако сиромашна бити, да нема за школску употребу ни једне библијске слике. Шта више сада је можда овде онде тако, да се и сувишна вредност полаже искоришћавању слика, бар се мора то закључити из наговештавајућих гласова, кеји се нодижу нротиву сликовног кудта наших дана. Тако се у учитељским круговима у Немачкој наводи високоцењени нроФесор Диглер из Штрасбурга противу злоупотребе предочавања свега и свачега помоћу слика. Овај труд омета подједнако и дете и учитеља, ономе одузима машту, а и овога не чини добрим усдед вечитог пока-