Prosvetni glasnik

188

НРОСВЕТНИ ГЛАСННК

гога правца. Тако и јесте. Док употреба слике на крају излагања садржине стоји у служби синтезе и „треба да иовећа очигледност лриче", дотле се ири посматрању сдике на нетом наставном ступњу не ради више на томе, да се повећа очигдедност оне приче која се предаје, већ се овде с.гика показује више као средство за понављање, тумачењем слике треба прича да се репродукује у нромењеном облику. Даље, обрада сдике на петом ступњу стоји у служби естетичког образовања. Али се ови утицаји на осећања лепоте код дене не изазивају само проматрањем појединих слика, већ више ириказивањем читавог реда складних слика, јер се естетички утицај знатно повећава, схватање постаје необично удубљено тек посматрањем читавога циклуса слика. Проматрања правих класичких приказа дају естетичком образовању одличну потпору и приправљају деци радост п уживање, тиме се буде осећања радости, која су гланом добродошла настави. Оне идеје, које леже у основи чињеница из приповетке, добивају класичким приказом нов живот". Узмимо даље још уз то, да се наставна обрада састоји само у изразима о слици, онда је јасно, да је ова врста обраде тек за више разреде, јер се све последице, којима се надамо, ишчекују тек на већој ученичкој зрелости са већом одређеношћу. У овој се обради, дабоме, и не мисли на употребу оних слика, које су израђене за гаколску употребу, а које ни најмање не одговарају захтевима уметности, већ захтевима „јеФтиноће". Неоспорна је истина, да школа има задатак, у колико .јој мајсторска дела хришћанске уметности стоје на расположењу, да дечје осећање побожно посвети у ова дела, тако да помоћу уметникова представљања учини још јаснијом ону светлу идеју, која се јавља из излагања саме приповетке. Али је исто тако очевидно, да се овај задатак може решити тек у вишим разредима, и да зато најбоље прилике даје проматрање слика на петом стуињу наставног процеса. Без сумње је за уживање у лепоти неке уметничке слике потребна извесна духовна зрелост, мањи свет унутрашњег иекуства. У колико је сад већи свет искуства, у толико је дете зре.шје за посматрање слике у смислу методичара трећега правца. Ми се, дакле слажемо, са методичарима овога правца, али са оградом, да је овај начин само за старије разреде. Обухватимо напослетку укратко излагање о унотреби библијских слика! Ми сматрамо библијску слику као важно номоћно средство у историјском делу религијске наставе. Она помаже ученику да дође до што је могућно веће очигледности понеког момента из оне приче која се предаје, удубљује схватање истих, а у вишим разредима служи и за естетичко образовање дечје. Не може се дати одређено мишљење кад се може слика посматрати. Ако се хоће само један моменат из приче да прикаже, онда се приказивање слике има тада извести, кзд