Prosvetni glasnik

Планински спорт

411

и своју терапију. Само, при томе не треба заборавити да ова страст постаје све силнијом у колико напредује обнова природе, у колико се одмиче у пролеће и лето, у колико природа добија већу супротност према суровој зими, те код човека јача потребу за опорављењем, за стицањем снаге за његову тешку борбу с природом. Ето, ту управо и лежи главни мотив забавно-научном спорту, познатом под именом планинског спорта, алпинизма, туризма, планинарства итд. С друге стране, од идеје да појединац излази у природу, да јури на планину, да се одушевљава планином, па до идеје да створи друштво, да своја осећања,. своја проматрања и сређена знања о планининој природи преноси и на друге, на организације, иа масе, — нема ни пун корак. Обе идеје су и сувише близу... * ❖ ❖ Наравно, планински спорт у свом правом значењу није исто што и обичан туризам. Планински је спорт у ствари везан за планину, и готово само за планину. Дабогме, ми овај објекат схватамо у свој оној идеализацији коју му је онако величанственом умешношћу дао познати популаризатор географске науке Е. Рекли, у свом већ помињатом спису. У осталом, за сваког оног ко је био ма и на каквој мањој узвишици земљиној, биће и по себи већ јасно од куд и зашто у човека нарочита љубав према планини, као и шта ће човек на планини. Јер, доиста, ко од оних који су били на каквој планини не зна за оно особито задовољство које се осећа на њеном врху? Врх Копаоника, Јастрепца, Ртња, Миџора, па и саме Авале над Београдом — да поменемо само оне који су већ можда познати највећем броју читалаца ових врста — као да маме к себи гледаоца, нарочито равничара, већ и самом својом висином и својим геометријским облицима. А како и колико то још више чине Шар, Дурмитор, Комови, Лебршник, Динара, Вел. Малован на Велебиту, и нарочито словеначки Триглав или Гринтовац! Па какву панораму они пружају! Шта се тек може видети на њима и с њих! И колико се тек на њима човек осећа узвишен над страстима и слабостима људским; колико они јачају дух и уздижу! Па онда, колико и других успомена односи човек са излета на оваке висине! И колико је интереса, лепоте и поуке у каквом посматраном изласку сунца, каквој планинској магли, каквој олуји или другој реткој природној појави с тих висина! Писац ових врста мора признати да је први пут стекао јасне представе о облику земље, о хоризонту, и разумео прозорје и сутон, као и много што-шта друго, посматрајући излазак сунца с Ртња, и да су му опет тек Суво Рудиште и плећа Копаоника послужила за стицање једне масе појмова који се иначе не могу стећи читањем никаквих природњачких списа, нити студијама по суморним научењачким кабинетима. У осталом, и прост, туристички излет у планину није без особите дражи, и песник је