Prosvetni glasnik

Општи део

1281

ник не зна уопште шта претставља тај образац. Ако би се, на пример, узело да су г и 5 димензије једног правоугаоника, онда би то био образац за израчунавање површине правоугаоника. Вероватно је, пак, да је наставник због комодитета написао горњи образац уместо да је казао: извести образац којим се одређује полупречник уписаног круга у троуглу. Међутим, могло би с е тумачити такође да је циљ био да се докаже теорема: површина сваког тангентног многоугла једнака је производу његова полуобима и полупречника уписана круга у томе многоуглу. За пи.тање извоћење једне важније теореме треба изабрати важније теореме из свих области програма вишег течаја. Под тим питањем треба разумети и извођење важнијих образаца, јер је образац у ствари сажет облик једне теореме. Теореме треба да буду не само важније него и разноврсне. Тако, на пример, ако је задано у једној групи питање: припремити израз соз а + соз |3 за логаритмовање, онда не треба дати као посебно питање: припремити израз 1 + соз а за логаритмовање. Питање: извођење једне важније теореме мора јасно да прецизира теорему коју треба доказати или образац који треба извести. V — Иако постоји одредба да се питањима (групом питања за једно одељење) мора обухватити цело градиво како је прописано програмом (чл. 20 ст. с! Правила о вишем течајном испиту), ипак се то увек не чини. Има области из којих се у малом броју дају задаци и извођења неке важније теореме. То су, на пример, сферна тригонометрија, проблеми I и II степена, неједначине, задаци у којима би се имала извршити каква дискусија, рачунске радње с приближним вредностима у вези са применама у геометријским рачунским задацима, дискусија о реалности корена квадратне једначине с једном непознатом кад се у њеним коефицијентима појављује неки параметар, теореме из области о сличности у планиметрији, итд. Кратко казано, нешаблонски задаци појављују се на испиту у незнатном броју, а исто тако и прави геометриски задаци. С друге стране, решавање разних типова једначина, наро чито ирационалних, изложилачких и логаритамских, заузима прво место по броју питања на матурским испитима. Неколико статистичких података најбоље ће потврдити наведене чињенице. У групи питања од 50 листића мора бити по Правилима о вишем течајном испиту 50 питања из алгебре. Међутим, обично је од 50 питања из алгебре по 20—35 из области решавања разних типова једначина, али без икакве дискусије. С друге стране био је и један овакав случај. За питање: извођење једне важније теореме узето је 44 теореме из планиметрије. Пошто је у овој групи било 50 листића, то излази да је из свих осталих области геометрије и алгебре ушло само 6 теорема. Ти подаци истичу јасно чињеницу да овде није поступљено У. Духу прописа.