Prosvetni glasnik

Почетак године у прастарој култури нашега народа

47

мацији пале се три бадњака, два изгоре на БаДње вече, а један се оставља за Нову Годину. Уношењем бадњака, светог дрвета, уноси се у кућу све добро, здравље и радост, а ватра тог светог пања потсећа нас на подмлађену ватру небеску, на ново Сунце које се рађа. Човек пали ватру на земљи да би помогао виделу у борби са мраком, да би прославио његову победу. Пали ватру у кући, у ужој заједници свога дома, у задрузи, онако исто као што ће палити ватре уочи Ивањдана са комшијама и сељанима по селима и бреговима динарским. На Бадње вече ватра на огњишту није обична ватра на којој се готови јело. Она је попут ватре небеске. Пре него што ће ставити бадњак и бадњачицу и оне друге бадњакове гране, домаћин пази да се ватра добро распламти и меће што више ситних дрва између левог и десног ћосника. Бадњак се ставља преко дрва и преко страница огњишта да лакше прегори. Те ноћи чељад се не разилази по зградама, већ сви легну покрај ватре. Ако неко од укућана бди, чарка помало ватру и пази кад ће бадњак да прегори. Чим бадњак прегори, па ма то било на два сата пре сванућа, узме се пушка, изађе испред куће и пуца. Народ верује да се оног часа Христос родио. Христос се родио, али и нова светлост, ново Сунце, млади Бог — Божић, наших праотаца. Те ноћи ватра се не сме утулити. Христос се родио да мрака не буде. У планинама динарским на Бадње вече и лампа гори, да буде светлости у кући, т. ј. ако је у кући лампе и гаса. У неким крајевима пали се нарочита Божићна свећа. Пали се ново видело. Прво светло запали домаћин, а затим пуца из пушке. Објављује да се у његовом дому светло родило. Онај који је унео бадњак и остала дрва излази сад пред кућу и уноси сламу. Слама је везана конопцем или тканином. Цело бреме може да има око 10 до 15 кг. Ако нема сламе може и сено да се веже, али је слама боља. Кад се слама уноси домаћин и домаћица се исто онако поздрављају као кад се унео бадњак. И сада се посипа житом. Онај што носи сламу иде око ватре (три пут се облеће око ватришта) и свуда по кући, а деца му прилазе са леђа и чупају сламу. Домаћин иде и виче: „Ко, ко, ко", а деца за њим блејући и пијучући: „Пију, пију, пију". Сад домаћица пита онога што носи сламу: Где ти носе кокошке? а он одговара: У штали,-или каже друго неко место које је за то згодно. Човек што носи сламу и домаћица даље се питају: —• Где ти се теле краве? — У кошарги. — Где ти се јагње овце? — У кошари и на ливади. А домаћица тера децу да пијучу: „Кво, кво, вичите, децо: „Пију, пију!". Тако се свуд у кући и у соби оставља по мало сламе, а оно што преостане истресе се, истура се, из конопца, не дрешећи конопац, на оно место где ће да се једе, на пр. до огњишта насред куће или насред собе- Из тог конопца ујутру на Божић хране се кокошке. Из круга се хране да не би носиле ван окућнице. Рашири се конопац у круг по земљи, па се у круг стави жито и хране кокошке. Која кокошка једе из конопца добра је, а која неће, коље се.