Prosvetni glasnik

48

Просветни гласник

Кад се тако унео^бадњак, бадњачица и сено, домаћин чарне ватру са шљивовом граном родног дрвета и вели: „Крмака и трмака, живота и здравља, берићета и новаца". Три пут се чара и сваки пут се једнако говори. На ону љуску бадњакову, што је еа бадњаком остала кад се дрво секло, стави се помало соли, меда, масти или кајмака и мало хлеба. Сва чељад из куће стану у два реда, са десне и леве стране бадњака, па ее двоје и двоје љубе преко бадњака лижући со и мед и кушајући по мало хлеба и говоре: „Овако да нам се љубе краве с теладима, овце с јагањцима, кобиле са ждребадима, иоке са пилићима, деца са родитељима". И тако сву срећу и стоке и куће изређају, како ко уме. Најпре домаћин лизне мало 1 меда и кајмака, за њим домаћица, па се онда љубе преко бадњака. За њима остала чељад, све двоје и двоје. Љуби се зато да би се чељад пазила и љубила преко целе године. Од оног колача, што домаћин понесе кад иде по бадњак поједе одмах пола, ако је човек гладан, а ако није врати кући. Код куће домаћин преломп колач и каже: „Помози, Боже, и ово вече, дај што је добро". Метне једну полутку у сито а једну четвртину на греду. Четвртину оставља за вечеру да се поједе. Ону четвртину кад оставља на греду каже: „Попу и поповом ђаку да се не млате по мраку". Кад се ставља полутка у сито, а сито о клин каже се: „Ојс Боро, ајс Шаро", па се све више диже ситО' и окреће се и сви вичу, а највише деца: „Ојс Боро, ојс Шаро, оволико преливало просека жита, оволико чаброва са смоком" итд. Ту су сва чељад и сва су у рукавицама. Стоји тако колач до на Божић ујутро, а онда га чељад поједе. Не мора баш свак да добије по комад. Није то нафора. Сито стоји или обешено о клин или у мешајнику. Колач се меће у сито и на греду ради берићета. Слама се меће свуд око ватре, по бадњаку и по целој кући ради Хрисга, јер су га сакривали у јаслама и сламом покривали, да га сачувају од чивута. Из куће се изнесу столови и столице. На слами се седи и једе, јер је света Богородица родила Христа у кошари и тамо није било столица. Кад се слама простре и све удеси што треба, онда се чељад умије, скине обућу, улази у собу и седне да вечера. Пали се свећа и тамјан, кади се и моли Богу. Најстарији окадп свећу, па себе, па све редом по старештву, па собу, кућу и све (бадњак и божићњак). Моли се овако: „Помози Боже и сутрашњи дан! Да сретно дочекамо Рождество!" Домаћин се моли онако како зна, неко бираним речима и подуже, неко кратко. Чељад стоји оборене главе, слуша молитву и крсти се. Кад се молитва сврши, прилепи се свећа на источни дувар. Трпеза се овако поставља: на сламу се ставља покровац или шареника, по њој врећа, а по врећи пешкир од сељачког платна. На трпезу се ставља све јело одједном: и мељан пасуљ (међганик, пасуљ може са зејтином) и куван купус, рибице пржене, тиквењак и воће, и ораси, пекмез, паприка, пита, хлеб (куповни) и све што је спремно за вечеру. Седају по реду и старешинству. На Бадње вече, за време вечере мора да се о много чему води рачуна, скоро о сваком покрету. Кад после молитве сви