Prosvetni glasnik

50

Просветни гласник

комшија који исту воду захватају. На воду се иде рано, у 2 или 3 сата после пола ноћи. Ко иде на воду понесе собом мало жита и посипа њиме воду. Тазе донесеном водом сви се укућани умију и сркну мало од ње. Ако се вади вода из бунара, па има кофа, вода се из кофе лије преко уха у тестију. Тако се ради да не боле уши. Нађе се какво старо гвожђе, или комад старог српа, или стара секира, па се усије на ватри и баци у ону донесену хладну воду. Том водом чељад испира уста због зуба, да би зуби били здрави и да не би болели. Друго једно од чељади иде негде близу куће где зна да има дренова, па одломи једну грану од дрена. Свако од укућана поједе по један пупољак од дрена наште срца да би био здрав као дрен. На Божић ујутро рано, пре сунца, пре него што се стока нареди, домаћин, или неко од укућана, узме кадионицу, свећу, мало жита и један или два нарочито удешена хлепчића, у средини шупља, па иде код стоке, код говеди, оваца и коња, кади кошаре и посипа житом стоку честитајући им Божић. Кад . се стока окади, узме се мало вина и сува меса, па се месо умочи у вино са њиме добро оквасе овце по вимену и сапима да не остану јалове. Од сваке овце запали се по мало вуне, по један мали прамичак, и говори се: „У ватри бисте, не изгоресте, у болести бисте, болест не боловасте". Ко има козе стане на врата и пропушта редом. Али их пре осмуди воштаном свећом по глави и по репу. Пропушта их између ногу. То се ради да се козе не разболе од врекавице којој другог лека нема, а и зато да се не раздвајају него да иду заједно. Многи проводе стоку кроз ватру. Овако. Домаћин навуче рукавице, узме две воштане свеће, па рано изјутра пре сунца иде у шталу. код стоке. Свеће упали и стави једну отуд а једну онуд шталских врат& на дирек. Узме вола дешњака и њега прво проведе кроз ту ватру, па за њим сву осталу стоку, свуколику: и телад, и овце, и свиње. Да би стока била здрава даје јој се со. Онај колач што личи на ђеврек набија се редом воловима на рог. Сваком волу постоји мало па се скине и набије другоме. Колач се ломи преко врата и дели свима по мало. Један од млађих волова поведе се до куће. Оставља се пред кућом док не сване. Кад сване уведе се у кућу да их полази во раденик први од свега живота, да би били радници целе године. Каже му се: „Ти си положајник први". Домаћин или друга мушка глава, уводи вола у кућу говорећи му: ,,'Ајде, срећо, у кућу". На друга врата изводи га из куће говорећи: ,,'Ајде 'рђо, из куће". Прича се како је неки кретенасти сељак уводио вола у кућу. Во није хтео да уђе. Сељак се заборави па му подвикне: „Ајде, рђо, у кућу". Укућани, кад су то чули, почну га саветовати: „Не тако, већ реци: „Ајде, рђо, из куће". А он опет погреши па: „Ајде, срећо, из куће". Во се у кућу уводи држећи га за ухо. На једном рогу носи колач по средини шупаљ као ђеврек, а на другом је рогу запаљена свећа, т.ј. свитњак или свитац, дугачка воштана свећа намотана око рога. Онај који уводи вола каже: „Добро јутро". А домаћин или домаћица одговарају: „Бог ти помогао". Па опет онај: „Честит ви Божић", а укућани: „Добро дошли". Затим се онај колач с рога скине и даје се волу да га поједе.