Prosvetni glasnik

4*

Почетак године у прастарој култури нашега народа 51

Неко прави два колача, једног да волу да једе, а други оетаје на оном рогу. Иза тога во се изводи на друга врата. Она се свећа оставља па се пали о лрааницима. У Грачаничком срезу кад се во уводи у кућу, чарне се ватра и тури се динар на бадњак — као да ј-е во чарнуо и пару ставио. Во се враћа на иста врата. Ако се во случајно убаљезга, кажу да ће та година све ићи унапредак. У Саовцима (Грачац) кад се во из куће изведе стави му се два колачета на по сваки рог. Од тих колача, кад се во врати у шталу, да се мало- и оном другом волу, ако су два. На Божић у јутро што раније, али свакако док сунце сасвим не отскочи, ради се помало од свакога посла: жена која има што на разбоју, тка мало, друга узме мало кудеље па преде, или плете, а људи упрегну волове у кола или саоне па се возају. Ако је ко ковач он мало кује, ако уме да плете мреже узме мало па ради, итд. Све се то ради да би послови напредовали целе те године. Неко каже да се волови прежу да би се после, преко године, могли ухватити у кола и празником а без греха. Рецимо да је остао неки посао недовршен па се мора свршавати на празник, а грех је упрегнути волове на празник. Дечици се на Божић у првој половини дана, док сунце напредује, направи љуљашка да се љуљају, па да расте кукуруз, конопље, пшеница и друго жито. На Божић у јутро неко пушта стоку између гребенаца. Гребени су две букове дашчице које се изрежу још на Бадњи дан, па се у њих у издубене рупице забоду дренови штапићи. Дашчице се метну једна с једне стране друга с друге стране пута куда ће стока проћи. Кад стока прође саставе се и вежу алевим концем и оставе у бачију. Ако ее тако уради, никаква чињерица не може стоци да нахуди. Има домаћина који на Божић у јутро иду у цркву, ако црква није далеко. Кад се врате од бого?лоље, донесу укућанима нафоре од које сваки помало узима. У кућу, кад се уђе, каже се: „Христос се роди". Сви поустају и кажу „Ваистину се роди", и пружају руку као да је гост ушао. А и кад се излази из цркве и путем кад се ко сретне поздравља се са „Христос се роди", и рукују се. Домаћин кад иде у цркву понесе по једну летурђицу (бадњаков колач) и оставља га у цркви на прозору. Кад се домаћин врати из цркве, ако је у цркву пошао, и кад се во кроз кућу проведе, седа се за доручак. Најпрво се омрси са печењем ,и пије слатка ракија, па се онда редом пије, једе и весели. Негде за полаженика каже се полажоник, полажајник или положајник, ређе полажовник или положавник. У планинским пределима обично кажу полажоник. Неко каже и полазник. Полаженик долази раније изјутра, и пре зоре ако хоће, али свакако док дан напредује. У планини често се дешава да полазник не дође «а сам Божић већ другог или трећег дана. Полазник може бити и женско. Гата се ако је полаженик мушко да ће бити више мушке младежи, ако ли женско женске. Неки полаженик уђе у кућу сам, а неки стоји пред вратима — ако је полаженик неко дете — и чека док се зовне. Најбоље