Prosvetni glasnik

СМИСАО И КУЛТУРНИ ЗНАЧАј ВАСПИТАЊА

„Само васпитањем човек може постати човеком", рекао је Кант. Многима ће се ово тврђење учинити необично, јер сматрају да скоро сваки зна шта је васпитање и да је боље, ако га човек има, али зар је мало њих који га немају, па су ипак људи? Други ће бити опрезнији, па ће рећи да човек као просто вегетативно биће може једино помоћу васпитања да постане човек од вредности. У оба случаја, изгледа, усваја се да човек може бити без васпиД-р Вој. Р. Младеновић тања или да Је васпитање нешто што се може дати или не дати. Сасвим природно ће се притом појавити и питања: да ли је заиста тако, тј. да ли је васпитање неопходна појава у човекову животу или не, да ли се оно уноси у живот или је нераздвојно везано за њ, а у вези с тим још: у чему се оно састоји, каква је његова улога у животу. Као што се види, брзо смо зашли у проблематику којом се бави наука о васпитању. Покушаћемо да у главним потезима обележимо смисао васпитања, па ће нам напред наведено тврђење једнога од највећих светских филозофа бити јасно. Да пођемо од саме речи „васпитање". Она се — то сте могли и сами запазити — употребљава како за сам посао васпитавања тако и за резултате, плодове, тога посла. Кад кажемо „васпитање деце", мислимо на посао васнитавања, а кад за неког одраслог кажемо да има васпитања или да га нема, онда се свакако мисли на плодове васпитавања. Ма да у оба случаја знате на шта се мисли, неће вам бити лако да некоме дате кратко а тачно објашњење речи „васпитање". Будете ли хтели да се помогнете Вуковим „Српским рјечником", нећете у њему наћи ту реч. То, разуме се, не значи да наш народ у Вуково време није знао за делатност која се њоме обележава: место речи васпитање употребљавана је реч одгајање (одгајити, одњихати) и њу Вук тумачи на немачком и латинском језику као васпитање. И данас се реч ваопитање много чешће чује по градовима него по селима.