Prosvetni glasnik

Јеромонах Мардарије од Мркшине цркве

275

частво у граде Скендери" — Скадру (1563). Стефан је био световњак. Код њега је радио „маистро Камило Занети", који је био „један од највећих калиграфа шеснаестог века". Ни Камило није припадао монаштву или свештенству. Штампарију Виценца Вуковића узео је под закуп Јаков „от места нарицајема Камена Река" (1566). За себе Јаков бележи да је „от племена свештеничскаго и нарочитаго страни тоје од древних времена", али ,не истиче да је и сам свештеник. Ни други Јаков, онај „от пределих македонских от места зовом Софија, Крајков син", није био ни свештеник ни

монах. Тај је Јаков радио у Штампарији Јеролима Загуровића (1569—1570), а доцније је, како изгледа, имао своју штампарију (1571/72). И први београдски штампар јеромонах Мардарије могао је бити световњак кад се одао штампарству, па тек доцније ступити у монаштво. За Мардарија знамо да је био „отачаством од реке рекомије Дрина". То је он сам забележио у поговору Четворојеванђеља, које је штампао у Мркшиној цркви (1562). Других података немамо. Мардарије је за себе истицао да је од манастира Мркшине цркве. О томе манастиру није познато ништа више од оног

IV м 11 I Ипнчо«' тбчлиоСоуциствдс? СТ «8{СНСОЕО№.С»РНОВНв1в|.Ш&СК«М.НПЛ1т1|б Ећ^несЕ С^Д^ нивнсот"к слов-ћ кжш . сод^снХк) (ЈОДНТСЛИ . Т^МЖЕНГМВДТС ан . СоуД1К)В^рнш ННЕВ^ШН Ч4С •> Д'пл5б В^ШДХ^ ДГГЛЦ • моужНчто 5(1НТЕв7С)(ОАк1|1'М. гор-ћ Х^ЖНЈНО д4вц.1 ♦ тдкоже нсоудивс! Пјпнде . е'/се сшми

ееже .

Цветни триод (Мркшина црква, 1565)