Prosvetni glasnik

276

Просветни гласник

што има у Мардаријевим поговорима. Био је „близ Чрније Гори", односно у „подкрилију" њеном. Потпадао је под смедеревску митрополију. Бар је тако било у доба после обнове Пећке патријаршије (1557). Још није утврђено где је била Мркшина црква и која је то планина Црна Гора што Мардарије помиње. Кад је у своје поговоре уносио и име те планине, Мардарије је могао да мисли да на тај начин тачно одређује место на коме се налази његов манастир. Такво мишљење било би погрешно и за оно доба, јер је постојала Црна Гора код Скопља, затим Црна Гора у „земљи рекомеј Длбочице", а свакако и друге планине тога имена. Мардарије је могао да има и другу намеру с поменом планине Црне Горе. У Топлици се налазила друга једна Мркшина црква. Ако је заиста постојала и у XVI веку, онда се може претпоставити да је за њу знао и Мардарије. Истицањем да је његов манастир код планине Црне Горе Мардарије би постављао разлику између те Мркшине цркве и оне у Топлици. Топличка Мркшина црква је у селу Штави. У натпису стоји да је „саградише оци и пописаше синови" у време патријарха Пајсија (1614—1647) и грачаничког митрополита Силвестра. Тада је свакако црква само обновљена, а саграђена је много раније, још у почетку XV века, када је живео војвода Мркша Сићевски. О Мркши, „војводи цара Лазара", народно предање говори као о оснивачу штавске цркве. Истина, историски подаци директно не потврђују то предање* али су у складу с њима, па због тога оно изгледа веома вероватно. Ако је Мркшина црква била у данашњем Коејерићу под планином Црнокосом (као што неки мисле, ослањајући се на народно предање), онда и Мардаријево место рођења треба вероватно тражити у томе крају, западно од Косјерића, према Дрини. Мардарије се без сумње замонашио у Мркшиној цркви, па је зато истицао да је „од манастира глагољемаго Мркшина црква". Од старих српских штампара који су били монаси помињу манастир свога пострига још и јерођакон Мојсије „от монастира глагољемаго Дечанах" (1536—1538) и јеромонах Сава, такође „од монастира Дечана" (1597). Пре 1 јануара 1544 год. игуман манастира Милешеве, јеромонах Данило, и братија манастирска послали су „в страни италскије" „в мирословствујушти (славан по целом свету) град Венетију" два своја сабрата, јеромонаха Никанора и Саву. С њима је пошао и игуман бањски, јеромонах Мардарије. То манастирско изасланство имало је да у Венецији набави све што је потребно за штампарију. Јеромонах Мардарије „био је јамачно игуман манастира Бање код Прибоја, храма св. Николе, где је некад била Дабарска епископија, коју је основао св. Сава". С тим