Prosvetni glasnik

Јеромонах Мардарије од Мркшине цркве

277

бањским игуманом Мардаријем неће бити идентичан Мардарије од Мркшине цркве. Из манастира свога пострига, из Мркшине цркве, Мардарије је могао да пређе у манастир Бању и тамо да постане игуман (пре 1544). Као игуман бањски могао је џе стављати поред свога имена да је од Мркшине цркве. То не би говорило против идентификације једног и другог Мардарија. Али постоје друге чињенице због којих морамо да сматрамо да су

г* и неш 1мшГ

«л(плТ г & ј в • чл И01Ј1И . н01ЕЦ4ВШНМС( Кј)4тГЛМ). ВИ(ркК15 . П0ЕМ1>К;БаН0{ 0утр4ННЦЕ : . т 4 дЛЛЈЛ^М Ј нЛГЛк Ј Н • т р 0 "(Т-1 ЕНН оучсннцн • пи КИЕ • ПОТОМ!. гтлв ј нлки ш'шмГру5 гоу • д«тоупн Спн . пр-Јј«то\" что^м ♦ «СПОВНТН« Н4М1 СЛМШ1ТН • Д.1 'СТСО ГЕ\'Л М 7> ј С'1'ЧХк' СТјЈ . •> •> ж ечс гв своми оучЕнНкадмк ' '• НННИ ПроСЛДВНСЕ СН1" ЧЛЧк ♦ МЕћ ПроСЛДВНСЕ 4 ' ткмк •

ш

Цветни триод (Мркшина црква, 1565)

то две различите личности. После преласка у манастир Бању и после свог игумановања у том манастиру (последњи је помен из 1546 год.) Мардарије треба да ради у Београдској штампарији (1552). Тешко је код њега претпостављати толику скромност, да не би помињао да је био игуман бањски, да би се задовољио само истицањем манастира свога пострига, Мркшине цркве. Уосталом, ако би он и желео да се покаже скроман, то не би допустио власник штампарије, Тројан Гундулић. Због боље продаје Четворојеванђеља из Београдске штампарије било би