Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

Стенографске белешке

149

посгао свемоћан, не изгледа чак да he за дуго постићи оно што je изгубио у ауторитету. Међутим je парламенат један од ретких фактора уједињења наше државе. Поред круне ја не видим ниједне друге установе, која би била општа за целу државу. У моменту, кад је уједињење нашега народа нападано јако са свију страна, потребан је да тај фактор, који брани уједињење, буде што јачи, a то неће бити ако се парламенат ослаби и поцепа на два дела на горњи и доњи дом. Ja сам и као демократа, а не само као националист против установе горњега дома. Нама је потребна прилична јака извршна власт. Али ако имамо јаку извршну власт, ja хоћу да имамо поред ње и јаку контролу парламента, а то може дати само један јак парламенат, а не онај, који би био поцепан на два дела: на два дома. Што се тиче онога другога, да горњи дом треба да буде кочница законодавног рада ја имам да кажем ово. За две године Привремено Народно Представништво није донело, ни најнужније ни најхитније законе у овој земљи. Наш парла.ченат споро ради. То је у осталом општа појава у свима земљама. Сада стварати још једну кочницу, успоравати тај и онако спори рад, политички је апсурдум. Господин Веснић да би појачао своје гледиште цитирао је једног социалистичког писца, Сиднеја Веба, који, каже г. Веснић, и ако је социалиста ипак је за горњи дом. Ја сам читао Веба и нашао сам код њега о кући Лордова само неколико фраза. Веб је за још један парламенат али за социално економски парламенат; он нвје за горњи дом какав се предлаже у овоме уставу. Господо, после овога мога излагања о политичкој демократији имам да додам још једну ствар. Ми нећемо да будемо ca*io политичка демократија него и економска демократија. И, господо, странци која је прва нагласила демократизацију земље а аграрна реформа је то не може се пребацивати да није водила рачуна о економском стању државе. Ми смо остварили колико се могло и хоћемо да одржимо колико можемо политичку демократију која је у самој ствари политичка једнакост људи. Много је тежи посао извести корекцију економске неједнакости. Она се констатовала и пре рата, али не у оволикој мери као после рата. Ми смо готови на све што ће ићи томе да се коригује економска неједнакост, али под овим условима: да се то ради без потреса револуционарних и да се ради са поштовањем принципа приватне својине. Под тим условом ми teMO радити. Несумњива је ствар да је интервенција Државе у економском погледу и потребна и добра. Кад имамо две економске класе у држави и када њих настане сувише велика неједнакост, држава се мора ставити на страну слабије класе. 14 ми смо готови на то. Ја мислим да нема никога који не би пристао на радничко и земљорадничко законодавство за заштиту оне класе која је потиштена и слаба. Ја мислим да чак учиним констатацију да Устав треба да има и свој економски део и мислим да постоји и једна обавеза краљевске владе у том смислу. У престоној беседи казано је нама уставотворницима да се постарамо о реализацији економске правде. Господо, има уставотворац само један начин да се о томе постара а то је путем Устава. Ми законом то не можемо уређивати, јер нисмо законодавна Скупштина, а ни административна акта неможемо доносити, јер нисмо управна власт. Имамо да то питање Уставом решимо.

Од тога економског дела очекује се много. Г. Дивац нам је дао за пример немачки Устав. Немачка има у Уставу економски део, али значај тога дела је овај, то је казао и известилац у парламенту немачком. „Из овога не излазе никакве правне обавезе, никаква права, ово је само политички програм за будуће законодавство.“ Тако схваћен економски део може се примити и ми га можемо примити. Демократска странка, у колико се тиче социјално-економског програма, готова је да прихвати сваку реформу, под условом да је то реформа добра и да се њоме не иде ка револуционарним потресима. Демократска странка слободна је у том погледу од сваког догматизма. Сви су добри путеви пред њом отворени. Она не затвара својим присталицама у опште све путеве, као што то чине конзервативци, нити приморава своје чланове да морају ићи само једним путем као што то чине комунисте. Политичко уређење које нам даје Устав задахнут таким идејама јесте урефење које даје могућности свакој доброј еволуцији. На крају свога говора да кажем ово. Потребан je споразум измеДу нас и ја сам за тај споразум. Али дозволите да вам наведем један пример из наше историје који нам може дати једну идеју водиљу и у том питању споразумевања. Кадје Карађорђе ослободио Шумадију и пред њим се поставило исто питање које сада пред нама: питање уређења државе. И као и ми сада тако су се и онда поделиле вође народне на два дела: на централистеи федералисте. Карађорђе je био централиста; Војводе из центра Шумадије били су такође централисте, а Покрајинске Војводе као Миленко Стојковић и Петар Добрњац били су федералисте. Настала је борба као и сад код нас и борба није била примитивна. Федералисте су ммали чак и своје уставне угледе, наводили су аутонмију Мореје и Мустаф-Пашине кнежевине као и најлепши пример аутономије. Борба је трајала четири до пет година, али она није решена ни у корист једне ни у корист друге стране. Донесена је уредба о држави. То је била уредба од 1811. која није задовољила ни принципе Карарађорђеве о централизму, ни принципе његових војводе о федерализму. И то је било најгоре. Нити је био зацовољан Карађорђе нити су били задовољни његове војводе и услед тога je дошло, да je држава рђаво вофена, да није било слоге и да су се на пр. Миленко Стојковић и Петар Добрњац рђаво борили најугу. С том уредбом,. а донекле .и због те уредбе, Србија је 1813 године ушла у катастрофу. Спољна ситуација Југославије није далеко боља од спољне ситуације ондашње Шумадије. Кад разговарамо треба да разговарамо отворено. Господо, ништа полутански. Потиредседник д-р Т. Томљеновић: Има реч Живко Јовановић. Живко Јовановић: Господо, Наша се група преко својих представника већ изјаснила противу владиног нацрта устава. Противу таквога Устава наша група имала је неколико врста разлога. Било је ту разлога економско-социјалних које су моји другови у почетку дебате нагласили. Било је ту разлога који потичу из реакционарности овога предлога и о томе се исто тако говорило и о томе he се и у специјалној дебати више говорити. Али има још једна група разлога због којих смо ми против овог владиног предлога. Та група разлрга могла бгг се свести на то да смо ми против овога предлога Устава као против предлога једне системе организације државне власти. Ja о томе овога пута мислим да говорим.