Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

ХУШ. sednica 24. februara 1921. godine.

gospodo, jedan od razloga da osnovna nastava treba da bude ne samo obavezna i besplatna, nego u isto vreme da sva deca koja pokažu ma u kom pogledu naročitu sposobnost, treba da budu prihvaćena od društva i države, da im se omogući do kraja da se obrazuju i školuju. Ja sam već kazao, da to obrazovanje ne treba da bude samo gimnazijsko, jer se zna, što se sve danas u gimnazijama uči. Uči se izvestan broj, predmeta, koji su naročito odredjeni na to, da bi dete koje prodje kroz gimnaziju, ako pokaže za to sposobnosti, moglo da se posveti univerzitetskoj nastavi, ali ima i dece, koja ne pokazuju toliko sposobnosti za učenja latinskog jezika ili uopšte i drugih živih jezika kao njemačkog, francuskog i engleskog, a koja mgouće ne pokazuju ni prema matematici naročitu volju .i sposobnost, pa njih ne interesuje moguće ni istorija, ali pokazuju već u prvim danima svoga života izvesni talenat i podobnost za predmete, koji imaju mnogo više praktične vrednosti, nego li predmeti kojima se u gimnazijama posvećuje tolika pažnja. Uzmimo samo mehaničke predmete. Ja sam imao toliko slučajeva da gledam decu, koja su još u prvim danima života pokazivala jedan naročiti konstruktivni ili mehanički talenat. To dete obično ne pokazuje podobnosti ni za latinski, ni za nemački, ni za francuski, ali pokazuje podobnosti za stvari i to velike stvari, koje imadu veliku vrednost za svagdašnje potrebe našega života. Dok se svesrdno prihvaća i pohvaljuje ono dete, koje znade odlično matematiku, latinski ili francuski jezik ili istoriju itd., dotle se na ono dete koje pokazuje naročitu sposobnost za konstruktivne predmete ili mehaniku, koja je od tolike vrednosti, ne posvećuje tolika pažnja. I tome talentu ne daje se nikakva pažnja jer nema za njega mesta u gimnazijskoj nastavi. Na to dete ne obraća se nikakva pažnja, što više, ono se ispušta iz vida. Ako se desi, da je td dete siromašno ono ne samo da ne može da produži gimnazijsko školovanje, nego ono ne može ni taj svoj prirodni talenat da razvije, jer za to nema ni mesta ni škole. Stoga razloga ja smatram, da nastava uopšte ne samo da treba da bude obavezna i besplatna, već u isto- vreme treba dati materijalne mogućnosti svoj deci bez razlike kako bogatoj tako i siromašnoj da mogu svoje podobnosti i sposobnosti do- kraja da razviju. Ja bih u razvijanju te misli mogao da odem daleko. U našem se narodu dešava mnogo slučajeva da ima osoba koje uopšte nisu stupile u školu ili su prošle samo osnovnu školu, koja je bila besplatna i docnije kao odrasli pokazali su izvesne sposobnosti koje su se razvile i otkrile. Evo. što sam vam naročito napomenuo konstruktivni talenat. U našem narodu nači ćete ogroman; broj ljudi sa tim izuzetnim talentom za izvesne stvari koje su od naročito velike važnosti za praktične potrebe našega života. Niko u nas tim prilikama- i tim talentima nije posvećivao nikakove naročite pažnje. U toj prilici trebali Stenografske beleške

bi da imamo nekih slobodnih škola naročito za to ude-šenih, da prihvatimo te pojave i da im dademo mogućnosti da se usavrše u onomu pravcu, za koji pokazuju sposobnosti, sposobnosti koje se daleko izdižu iznad prosećnih ljudi. Ko zna koliko bi uopšte naša kultura i civilizacija i naša narodna produkcija samo na taj način bila uvećana. Jer kako se zna, gotovo svi veći pronalasci, naročito u mehaničkom i tehničkom pogledu došli su od ljudi, koji su živeli u narodu, i koje škola i društvo nije ni najmanje pomoglo. To su bili možda srećni slučajevi, koji su‘mogli da izbiju na površinu, ali koliko ih ima takovih, koji naidju na jedan dobar put, ali s.u teške prilike, pa ne mogu da izbiju i ne mogu da dadu ono, što bi inače mogli dati, da im se poklanja izvesna pažnja od države i od društva i tako bi zadužili ne samo naš narod, nego i celo čovečanstvo. Stoga vodjen tom misli, ja smatram, da nastava ne samo treba da bude opšta, već u isto- vreme treba da bude o opštem trošku. Dalje, (gospodo, sasvim je prirodno', da nauka umetnosti kao i univerzitetska nastava treba da budu potpuno slobodne, i ja mislim, da je to jedno pitanje, koje ne treba kod nas diskutovati, jer sumnjam da ima ikoga, koji bi od toga pravio pitanje. Isto tako- smatram, da javna i privatna nastava kao i zavodi, koji služe za obrazovanje treba da stoje pod izvesnim nadzorom državnih vlasti. Zato ima razloga, jer kao i u svemu ostalome, tako svakako u tim ustanovama moglo bi se udariti jednim pravcem., koji bi mogao biti na štetu celine. Zato treba celina da to pitanje reguliše i treba da to pitanje stoji pod nadzorom i kontrolom njezinom. Za versku nastavu ja sam mišljenja, kako sam bio i mišljenja za veru, da ona treba da se ostavi potpuno verskim ustanovama. Versku nastavu po mojem mišljenju trebalo bi izdvojiti iz škole i predati je u ruke verskim ustanovama. Mi socijalni demokrate načelno stojimo na tom gledištu, da kod! nas u našoj zemlji ima za to i specijalnih razloga. To pitanje vera kod nas je veoma jako komplikovanp, kao što se zna. Mi imamo ne jednu veroispovest, već jedan, čitav, niz veroispovesti, nekoliko hrišćanskih, jednu muslimansku i jednu mojsijevu. I kod nas do sada, pošto je ogromna većina u predratnoj Srbiji bila pravoslavnoga stanovišta, to je verska nastava bila ortodoksno-grčka ili ortodoksmohrišćanska i bila je obavezna za svu decu. Koliko je bilo- dece ostalih veroispovesti, njima je ostala sloboda, da veronauk uče kod svojih kuća i da podnesu samo ocene. Kad se moglo još ranije stati na to gledište, ja mislim, danas još više ima razloga, da 'se to učini, i uopšte da se verska ustanova učini slobodnom od škole. Na taj način bi se oslobodili od prigovora, koji su počeli padati i za koje se nadam da će padati sa svih strana, kako se čini nepravda 13