Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

40

Stenografske beilešfce

da se ukida telesna kazna, izgledalo bi, kao da ona postoji u zakonima i mi bismo onda izgledali, da smo vrlo nazadni. Kod nas je to jedan pojam, koji je Izbačen iz zakona, i zato nema smisla, da se to naročito u Ustav naglašava. To bi bilo isto tako, kao kad bismo unosili u Ustav, da se ukida ropstvo, a vama je poznato, da je ropstvo davno ukinuto zakonima sviju zemalja, i onda ne treba to unositi naročitom odredbom u ovaj Ustav. Ovo, što su gospoda navela, to' su prosto slučajevi zloupotrebe vlasti i zakonodavac je dao dovoljno sredstava i mogućnosti gradjanima, da se od tih zloupotreba vlasti mogu braniti. I po našem današnjem Ustavu postoji odredba, koja je odredba ušla u ovaj projekat, po kojoj svaki gradjanin ima prava, da tuži nezavisnom sudu svakog organa vlasti, koji mu učini neko zloupotrebu. A sud je nezavisan i on će svakog takvog činovnika da osudi. Ta je odredba ušla, kao što rekoh, u ovaj Ustav i to je dovoljna garancija, protiv tih zloupotreba vlasti, jer se ljudima ostavlja pravo, da takve činovnike tuže direktno sudu. (Pavle Pavlovič: Povodom takvih slučajeva mi smo tražili jednu anketu, da izvidi te stvari.) To ste pogrešili, jer ja da sam bio na vašem mestu, ja bih previd tabak, pa tužio direktno sudu te organe vlasti i time bi pravda najbolje bila zadovoljena. Mihajlo Avramović: Zalud je, gospođo, izbegavati od jednog fakta, koji na žalost postoji. Ja ne samo da sam čitao, da je bilo batinjanja, nego sam imao prilike i da lično gledam, kako druge batinaju, pa je u malo falilo, da i ja sam budem batinan zato, što sam molio jednog austrougarskog činovnika, koji je sada naš srpski načelnik, što sam ga molio, da u prisustvu dva do tri naša gradjana, medju kojima je bio i dr. Mika Popovič, da ne bije jednog čoveka i što sam kazao, da se takva sredstva ne slažu sa civilizacijom i tom sam mu prilikom kazao, da je to kod nas nekada postojalo, ali da je to još pok. kralj Milan ukinuo te telesne kazne. Dakle, taj fakt postoji, da ima zloupotrebe vlasti, ali on ne postoji po tome, što je to tako zakon ili propis zakonski naredio, da pojedini organi mogu da batinaju pojedine ljude, već on postoji iz proste navike tih organa vlasti, i ja se bojim, da će ona postojati i dalje i onda, ako se usvoji predlog g. Sime Markoviča. Ništa se ne će učiniti time, ako se stavi u Ustav ograda, kojom se zabranjuje batinanje. Ljudi, koji su naučili, da se telesno obračunavaju, uvek će pribegavati tim svojim čudima i mi ih od toga ne ćemo odvratiti pretnjom ili strahom od kakve kazne. Ako bismo to uneli u Ustav, onda bi to značilo isto što se i u hriščanskom evandjelju propoveda: to ne treba činiti, treba ovako činiti. Pa ipak i ako smo više od hiljadu i nekoliko stotina godina hrišćanski činimo stvari koje su suprotne hrišćanskom učenju. Stoga i ja mislim, isto tako kao što je kazao g. Vujičič a to je upravo i naš stav u tome pitanju da se u Ustav unesu odredbe koje predvidjaju sankciju za one, koji zloupotrebljavaju vlast. Te će odredbe ч

mnogo više naterati ljude da se odvrate od onih nedela nego jedna prosta naredba »to je zabranjeno«. Ja izjavljujem, da ćemo mi kod naročitog člana imati svoj predlog po kojem se svakome gradjaninu daje pravo kontrole nad svima organima vlasti tako da svaki gradjanin iz svoje sopstvene inicijative i bez ičijeg naredjenja može da tuži svakog organa, koji. zloupotrebljuje vlast. (Pavle Pavlovič: To je već sistemi). Ja mislim, da će se i taj sistem ovim putem mnogo bolje lečiti nego jednom prostom i platonskom izjavom »to je zabranjeno«. Predsednik dr. M. Ninčić: Gospodo, pošto se nitko za reč nije javio objavljujem, da je diskusija po ovome čl. 8 završena. Stavljam na glasanje vladin predlog čl. 8: gospoda koja su zato, da se ovaj čl. primi onako, kako je u vladinom nacrtu predložen, neka izvole sedeti a gg. koja su ovom predlogu protivna neka izvole ustati. (Manjina ustaje). Gospodo, većina sedi. Prema tome objavljujem, da je čl. 8. po vladinom predlogu većinom glasova usvojen. Izvolite čuti čl. 9. Sekretar Milan Bošković: Pročita čl. 9. po predlogu -vladinom. P r e d s e d n i k dr. M. Ninčić: Ima reč .Nedeljko Divac. Nedeljko Divac: Gospodo, ja bih predložio, da ovaj čl. 9. glasi ovako: «Smrtna kazna se ukida za sve vrste krivice«. Razlozi su ovi: prvo, što- je smrtna kazna jedna od najsvirepijih kazna koje se zamisliti mogu, a drugo gospodo, što često puta bivaju kažnjeni čak i nevini, pa se čak dešava da se i nevini kazne smrtnom kaznom. Ako bi, gospodo, neko bio kažnjen osudom nekom pa ma koliko ona velika bila ipak ima* mogućnosti, da se učinjena pogreška popravi. Ali, gospodo, kad neko jedared bude kažnjen smrtnom kaznom i kada ta kazna bude izvršena, onda prestaje svaka mogućnost da. se jedna strahovita greška prema jednoj osobi popravi. Ja mislim, kad bi se potražilo kod nas, mi bismo našli takvih slučajeva, ali ću vas, gospodo, poseliti samo na neke slučajeve u Francuskoj. Vi znate da je tu skoro bilo u javnosti da su б nevino osudjenih i pogubljenih vojnika francuskih bili pomilovani. Kako se to desilo? U početku rata ti vojnici -bili su na svojoj vojnoj dužnosti i u momentu kad su se Francuzi nalazili u jednoj teškoj situaciji, oni su se bili nalazili na najtežjim položajima, bili su u prednjim redovima, na predstraži i pod neodoljivim pritiskom neprijatelja francuskih se je vojska morala povući i ti vojnici takodje po naredjenju, u vezi sa svojom jedinicom povukli su se. Ali šta se je desilo? Komandi se, koja nije bilo dovoljno obaveštena, učinilo da su ti vojnici napustili svoj položaj samovoljno i da su učinili prestup koji se kazni smrtnom kaznom i najkraćim putem donesena je presuda i izvršena. Tek sada po svršetku rata, uspelo se da se utvrdi da su ti vojnici ne samo nevino kažnjeni i da tu kaznu nisu zaslužili već i da su zaslužili pohvalu jer su se tako držali, da se čak dok neprijateljski peđovi