Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XV. sednica 21. februara 1921. godine.

nisu došli do njih nisu hteli povući a onda razume se tih б vojnika videći da ne mogu da učine ništa predpostavili su da se povuku a nisu hteli neprijatelju da se predadu. Gospodo, kad je već ta stvar utvrdjena, sada tek pošto su ti ljudi platili svojim životom, onda se našlo za potrebno da se izvrši pomilovanje, i to posle smrti i to gospodo može imati izvesnu satisfakciju za njihove porodice ali se tim ljudima ne može život da povrati. Ja vam navodim ovaj primer za to što nalazim za potrebno da istaknem takve slučajeve. Dopustite gospodo, da takvih slučajeva ima i kod nas vrlo mnogo, a to će najbolje znati gospoda koja se bave sudskom praksom, da ima jedan niz presuda 5 —10% gde su ljudi, u potpunoj nemogućnosti da im se tačno utvrdi krivica, nevino osudjeni. Lakše je svaku drugu kaznu popraviti, ali je smrtnu kaznu sasvim nemoguće. I ako ne bi bilo prvog razloga da iz obzira čovečnosti ne treba izvršivati smrtnu kaznu, onda bi bio drugi što država mora da učini grešku. Zar država nije zločinac kad izvrši kaznu nad nevinim, zar ona nije kao onaj zločinac koji izadje sa puškom u ruci i übije čoveka? Zar država ne bi imala takve odgovornosti? Država ne treba da se stavlja u položaj da može postati jedan od najtežih i najvećih u opšte, jer mi smatramo, da je jedan od najtežih zločina kad čovek übije čoveka, i iz toga razloga, gospodo, ja predlažem da se smrtna kazna ukine za sve vrste krivica bez razloga. Predsednik đr. Momčilo Ninčić: Ima reč g. Pavle Pavlovič. Pavle Pavlovič: U ovome članu govori se o tome kako se za političke krivice ne može primeniti smrtna kazna. Međjutim u docnijim članovima dajete mogućnost da se zloupotrebi ocena, da li je neko politički krivac ili ima i drugu krivicu. Npr. tamo u daljem članu gde se govori i o pokušaju atentata, übi jst-va koga člana iz kraljevog doma, kaže se da može biti osudjen na smrt takav politički krivac. Vi znate iz prošlosti kakav je Ivan danski atentat. Vi znate da se atentati mogu naveštati. Mi smo imali najodvratnije laži u gradjanskoj štampi protiv komunista, kako su komuniste tobož osudili ministre na smrt i nosioca krune. U takvom vremenu mraka i podzemnog pakovanja nije isključena mogućnost, da se smrtna kazna izvrši i nad političkim krivcima. Vi znate da je naša dinastička istorija bila strašna i gadna da se ne može lako zaboraviti. Prema tome, bilo bi potrebno da Ustavni Odbor, koji ne može ni sa levice ni sa desnice ni u centrumu da govori o krupnim stvarima, a da ne konstatuje da smo u periodi oštre potencirane borbe socijalne i političke i da može da postoji mogućnost da se nameštaju krivice ljudima, koje se mogu podvrći pod krivice da se politički krivci mogu suditi na smrtnu kaznu. Zbog svega toga, i pored ostalih razloga koje je predgovornik g. Divac spomenuo, mi komuniste tražimo da se ima na umu da Stenografske beleške

nije korisno i nije dopušteno ako se ima snage, da se može učiniti zloupotreba prema političkom protivniku. Ja vas podsećam na slučaj, koji pokazuje kako i nevin može biti osudjen pa i na smrtnu kaznu. Imate slučaj u Crnoj Gori, koji je iznesen u štampi, da je osudjen jedan čovek zbog blagajne prilikom povlačenja. On je neprekidno uveravao sud da je nevin, i zbilja ovih dana utvrdjeno je da je nevin, jer se pravi krivac javio vlasti. Ovaj čovek mogao je biti osudjen na smrt, ako mogućnosti prema zakonu ima, i onda vas pitam, gospodo, ko bi tome čoveku nadoknadio ono što se ne može vratiti, a to je život? Prema tome, tražimo da se o tome vodi računa i unese napomena da se. onemogući smrtna kazna za ma koji slučaj. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč g. Jovan Gjonovič. Jovan Gjonović: Ja se slažem potpuno sa gosp. Divcem i g. Pavlom Pavlovičem i tražim da se smrtna kazna ukine. Ja mislim da nemamo prava u ime države da kaznimo jednoga čoveka sa onim što mu država ne može dati. Sve druge kazne, oduzimanje imanja, oduzimanje časti, oduzimanje slobode sasvim su drugo. Imanje se može naknaditi, zaraditi, čast se .može povratiti i uživanje sloboda se može takodjer povratiti, ali kad se život oduzme popravke nema. Iz tih razloga ja sam za ukidanje smrtne kazne. Predsednik dr. Momčilo' Ninčić: Ima reč g. Živko Jovanovič. Živko Jovanovič: Gospođo ja smatram, da je ovo pitanje o smrtnoj kazni dovoljno pretreseno čak i više rečeno pre nego što je došlo na pretres u Ustavni Odbor. U pravnoj literaturi i suviše je jasno i prosto dokazano da je smrtna kazna ne samo nepravedna i ne samo da ne postigne ono- što treba da postigne, nego je ona zaostala kao jedan od onih ostataka iz prošlosti koji mogu biti samo sramni. Ja zbog toga neću se upuštati u dokazivanje toga mišljenja koje je u pravnoj literaturi utvrdjeno, nego ću samo reći da se slažem sa predlogom g. Divca da se smrtna kazna za ma. koje delo ukine. Ali, gospodo, ja sem toga želim, da naglasim jednu činjenicu povodom ovoga pitanja o političkim krivicama. Da je tačna ta prezumcija, da se ovde u ovome stavu posljednjem misli da se uz političku krivicu nekome podmetne i prišljamči i neka krivica druge vrste, za koju se može izreči smrtna kazna, ja imam jedan poseban dokaz i mislim da se on oboriti ne može, ma da bi želeo da ko obori i razuveri me u torne. .Ako je tačno da se za političke krivice ne kazni smrću, ili da se kazni smrću, ako se uz čisto političku krivicu učini još i druga krivica, za koju je krivičnim zakonom određjena smrtna kazna, onda zašto će nam to da tu stvar stavljamo naročito ovde kod pitanja političkih krivica, kad se to samo po sebi razume i kad onaj koji je učinio takvu krivicu, za koju zakon predvidja smrt, odgovara za nju i 6