Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava
XV. sednica 21. februara 1921. godine.
43
Doma, nad kojim je izvršen, ili bar i samo pokušan atentat, ima one kvalifikacije, koje ga' po Ustavu čine da dolazi u obzir eventualno kao naslednik prestolja. Jer ja držim, gospodo, da, ako je ovaj zločin kažnjiv smrću, t-O' je kožnjiv jedino sa toga razloga,, što se presumira, uzima se kao stalno, da je vladalac sa svojom ličnošću onaj, koji nosi delimice ili posve suverenitet države i suverenitet naroda; te po tome, samo oni, koji, za slučaj njegove smrti, dolaze neposredno u obzir, kao eventualni naslednici prestolja, kao eventualni neposredni nosioci iza njega toga suvereniteta naroda ili države, kako hoćete, samo oni mogu biti zaštićeni ovom jačom sankcijom kaznenom, to jest, da zločinac protiv njima može biti sudjen na smrt. Ali mi znamo, da može biti jedna kraljevska obitelj, kojoj su članovi rasštrkani Bog zna kuda po svijetu; da može biti i takvih članova, koji imaju vrlo malo ili nikakvog faktičnog dodira sa vladaocem i sa neposrednim njegovim dvorom, zbog čega nalazim da je predaleko, na svaki način predaleko, ako se i u prilog ovih posljednjih, ili obzirom na ove posljednje, takodje može kazniti sa kaznom smrti dotični počinilac ili samo pokušalac takvog atentata. Predsednik dr. M. Ninčić: Pošto se niko više ne javlja za reč, objavljujem da je diskusija o ovome čalnu završena. Ima reč g. Ministar Pravde. Ministar Pravde Marko Gjuričič: Gospodo ovde se govori o smrtnoj kazni. To je jedno pitanje, koje je vazda stajalo otvoreno i u kome se ne slažu ni najodlučniji pravnici. Gospoda predlažu, da se to pitanje reši ovde, prilikom donošenja Ustava, Mi, gospodo, imamo jednu stručnu komisiju koja radi nov krivični zakon. Ta komisija postoji još od 1908. godine. Imao sam čast da budem član te komisije, i mi smo se tamo u komisiji podelili. Ja i još jedan moj kolega bili smo za to, da se smrtna kazna ukine. Druga dvojica članova bili su da se zadrži, Kad po tom izašli u plenum, koji je sastavljen bio od više lica, nas je svega četiri bilo koji smo bili redaktori onda je ogromna većina bila da se smrtna kazna zadrži. Ostali smo samo nas dvojica, koji smo bili u redakcionom odboru, koji je radio projekat, da se smrtna kazna ukine. Ponovno se radi o novom projektu krivičnog zakona za ćelu državu, gde je odbor odnosno komisija sastavljena i od naših pravnika i od pravnika iz pokrajina, koje su se s nama ujedinile. To je pitanje, koje će biti predmet najozbiljnijih ocena te komisije. To će pitanje po tome doći pred Narodno Predstavništvo. Ne bi bilo dobro, da mi sada ukidamo ovde smrtnu osudu i da kažemo, da se ona ukida. To valja ostaviti ozbiljnom studiju i oceni Narodnog Predstavništva, koje će imati da o tome odluči, kad bude imaio pred sobom sva mišljenja stručnih lica. Rad kojim bi sada tu smrtnu osudu ukinuli bio bi pogrešan. Ništa ne smeta, što ovde stoji da se ne ukida smrtna kazna. Ako se ukine smrtna kazna po krivičnom zakonu, onda je neće biti. Krivični zakon ne mora uvesti smrtnu kaznu.
Dozvolite mi, gospodo, da bacim pogled na neke primedbe. Gospodin poslanik Dulibić u svome sadanjem govoru bio je protiv 2. i 3. stava ovog čl. 9., dok medjutim u nacrtu Ustava koji je podneo, on nije protiv toga. Isto tako i gospodin dr. Laginja u projektu Ustava Kluba Narodnog čl. 27. potpuno usvaja gledište koje je izneto i u čl. 9. Sada je govorio u nekoliko protiv toga tražeći ograničenje za pojedine članove Kraljevskog Doma. Držim da ovo njegovo ograničenje, koje je sada tražio, nije potrebno i da ne bi odgovaralo prilikama koje postoje u svim državama. Sudovi kad sude nisu obvezani izreći smrtnu kaznu i kad je slučaj prema vladinom nacrtu, onda . . . (nastaje prigovaranje). Gospoda su pravila primedbe ovde protiv stilizacije stava 2. i 3. Ona je metnuta tako, da se izbegnu pogrešna tumačenja, kojih tumačenja imade dosta. A kad se na pr. übije jedan Vladar; to je onda übijstvo, to ne treba da bude i nije politička krivica, ali ih ima koji tumače i dokazuju da tu nije bila celj da se übije Vladar kao čovek, nego da je tu celj politička krivica. Da bi se izbeglo takvom tumačenju, stavlja se ovde da, kad se übije Vladar, da je to übijstvo. Isto tako i onaj slučaj kad se pored političke krivice počini prosto zločinstvo, ipak se kaže on je učinio kradju ili razbojništvo zato, da bi došao do toga da učini na pr. prevrat. To je politička krivica, jer je tu celj politika. Da bi se izbeglo takvo rdjavo tumačenje zato se to dodaje. Zato ja izjavljujem, da ostajem pri redakciji, koju je podnela Vlada. Predsednik dr. M. Ninčić: Stavljam na glasanje ovaj član po Vladinom predlogu. Ona gospoda koja su za to da se taj Vladin predlog primi neka izvole sedeti, a ona gospoda koja su protiv njega neka izvole ustati. (Glas: rešeno- je da se predloži moraju pročitati. Dr. Laza Markovič: Nije tako rešeno). Ja, gospodo, najbolje znam kako je rešeno zato, što je to rešavano prema predlogu Vladinom. Ja sam predložio da se izmene pojedinih članova smatraju, da su odbijene kad se jedanput usvoji predlog Vladin. Ja ću pročitati predloge gospode pa će gospoda videti da li su to dopune ili izmene. Prema predlogu gosp. Djonovića i Divca koji glase: smrtna kazna ukida se za sve krivice, a prema predlogu g. Dulibića drugi i treći stav treba da' otpadne. Prema tome, ako se usvoji Vladin predlog, -ova se oba predloga smatraju kao odbijena. Zato ponovno izjavljujem da ona gospoda, koja su za to da se predlog Vladin usvoji, neka izvole sedeti, a ona gospoda koja su protiv njega neka izvole ustati. (Ustaje manjina). Objavljujem da je većinom glasova Vladin predlog čl. 9. usvojen. Izvolite čuti čl. 10. Sekretar Milan Bošković pročita čl. 10. po projektu vladinom. Predsednik dr. M. Ninčić: Ima reč gosp. Milorad Vujičič. Milorad Vujičič: Ja smatram da se ovaj član 10. koji glasi (čita): »Ni jedan gradjanin ne može biti