Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

44

Stenografske beleške

izagnan iz države« treba da dopuni time što treba da se kaže, da ni jedan gradjanin ne može biti proterivan ni u zemlji iz jednog mesta u drugo niti može biti zatočen (interniran). Ovo tražimo zbog toga, jer znamo da kod nas imade masa slučajeva, gde se pojedini gradjani proganjaju iz jednog mesta u drugo, se naročito primenjuje na radnike koji nemaju svojih kuća ni svojih imanja, nego se bave zanatom i onda vlast ih progoni zbog manjih prestupa iz jednog mesta na drugo. Ova se praksa uobičajila. To na prvi pogled ne izgleda tako strašno, ali u praksi je to drukčije. Baciti čoveka i oterati ga na jedno mesto gde on nema nikoga, to je za njega vrlo osetna kazna. Zato bi ja predložio i molio da se ovaj član dopuni ovim l kao što sam rekao, da se ni jedan gradjanin ne može proteravati iz jednog mesta u drugo niti da se može zatočiti odnosno internirati. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč g. Avramović'. Mihajlo Avramović: Ovo je posve tačno, što je g. VuičT' kazao i kao da le uzeo iz našega predloga one reči, jer doslovce i mi isto tražimo. Ja neću ponoviti sve razloge, što ih je naveo g. Vuičić, nego ću uzeti slobodu, da iznesem kako mi zamišljavamo da treba da glasi član 10. (čita): Kod člana 10. umesto predloženoga teksta, predlažem, da se usvoje ovakove odredbe: »Svaki državljanin može po volji odabrati u zemlji mesto prebivanja i boravljenja. Nijedan gradjanin ne može biti prognan iz zemlje. On se ne može proterati u zemlji iz jednoga mesta u drugo i zatočiti (internirati) u jednom mestu. Svaki državljanin uživa zaštitu države u stranim državama. Svakome je državljaninu slobodno da istupi iz državljanstva pošto odgovori svojoj obavezi ličnoga rada. Zabranjuje se izdavanje državljana stranih država niti se mogu izdavati za čisto političke krivice«. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč g. dr. Sima Markovič. Dr. Sima Markovič: Gospodo, mi u celini potpomažemo predlog g. Avramovića. On u sebi sadržava ono što je najhitnije i Što je za nas najvažnije a to je onaj deo, o kojem je govorio g. Vuičić. On je samo potpuniji i zbog toga u celini potpomažemo predlog g. Avramovića. U ovoj našoj zemlji ima jedna čudnovata stvar. Vi znate, da po našem Ustavu u Srbiji uopšte je zabranjeno progonjenje s jednoga mesta u drugo. To nam je donelo ujedinjenje. To su te crno žute metode, o kojima se ovde govori, a koje se u veliko primenjujusa strane naše vlasti. Dešavalo se često, da se radnici proteruju bez ikakvog razloga u svoje mesto rodjenja. Jedan kvalifikovani radnik, n. pr. elektrotehničar mora ići u svoje mesto rodjenja, u neko selo na Zlatiboru, gde on nema opstanka, gde se on osudjuje na glad, jer ne može doći do posla. Proteruju se Slovenci iz Bosne kao stranci, kao tudjinci. Prilikom rudarskog štrajka u Bosni svi su Slovenci bili proterani kao stranci, svi su Slovenci bili proterani

i iz Vrdnika, policija iz Beograda proteruje sve radnike, koji bez s’voje krivice ostanu bez posla, tera ih i proganja u mesto rodjenja. Tamo u mestu rodjenja nemaju oni nikoga, apsolutno nikoga, i to im mesto ne pruža i ne može pružiti nikakve mogućnosti, da zaradjuje, jer on kao kvalifikovani radnik u malom mestu zarade ne može naći. Ipak zakon ima tako drastične mere protiv svih tih radnika. To strahovito pogadja teško u prvom redu radničku klasu, a nesumnjivo da se time i sama privreda teško pogadja. Ja pominjem slučajeve u Bosni, gde su bili zaposleni sami kvalifikovani radnici, medju kojima je bilo i Slovenaca i Čeha i Nemaca. Oni su kao kvalifikovani radnici podržavali privredu. Prigodom štrajka željezničkoga svi su oni prognam iz Bosne, a time je sama privreda zadobila težak udarac. Prilikom rudarskoga štrajka svi kvalifikovani radnici, koji su bili najsposobniji, da drže poduzeće na visini, bili su kao stranci prognani. Time se nanela velika šteta ne samo radnic’ma, nego je od toga stradao u velike i privredni život. Ova je odredba rie samo reakcionarna, ne samo antidemokratska, nego je i antiprivredna. Zbog tih razloga mi pomažemo predlog g. Avramovića. Predse dni k dr. Momčilo Ninčić; Ima reč g. Gjonović. . Jovan Gjonović: Potpuno se slažem sa predlogom g. Avramovića. odnosno sa njegovom redakcijom člana 10. Ja smatram, da je jedno od najosnovnijih prava gradjanina, da izabere mesto življenja i rada gde sam hoće, ako mu to ne bude dozvoljeno, onda je njegovo najosnovnije pravo uništeno. To je jedna vrlo važna stvar i o njoj bi trebalo promisliti malo više. Ja mislim, da ne bi ništa smetalo, ako unesemo odluku, kao što je to predložio g. Avramović, da ljudi ne mogu biti progonjeni iz jednoga mesta u drugo. Jer, ako ostane ovakav čl. 10., onda naročito radnici neće biti zaštićeni od progona, a tako isto ni politički ljudi. Vi, gospodo, koji ste vodili političku borbu u Srbiji znate, a možda se i vama dešavalo da su vas pa i druge gradjane policijske vlasti naterivale da menjate mesta gde ste bili savili ognjište i počeli da radite. Radi toga ja nalazim da bi bilo u interesu gradjanskih sloboda stilizovati član 10. ovoga projekta Ustava onako kako je predložio gosp. Avramović. Predse dn ik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč g. .Divac. Nedeljko Divac: Gospodo, ja polažem mnogo na to da se zaista da nova redakcija ovome članu. Ja bih bio sada raspoložen da se prihvati predlog koji je učinio g. Avramović. Ali, ako vlada i gospoda iz većine ne mogu odmah da se reše na to, .ja bih molio, da se glasanje u ovom'članu odloži, da se izradi jedna nova redakcija, koja bi bila u smislu ovih mišljenji koja su pala od naše strane. Moglo se videti i lovde, da su napomene i naše želje bile sasvim os-