Rad : list za nauku i književnost

св. И. 5 НЕКОЛИКО УСТАВНИХ ПИТАЊА 141

стручна државничка спрема пи у опште оно што Блунчли зове „одлична каквоћа“ никако или у сасвим незнатној сразмери, онда ће се свакојако горњи дом састављати из тих елемената, који у доњем дому нису у довољној мери заступљени. И ту сад Миљ веома основано примећује како корисност тако састављенога горњега дома за поменуту цељ потпуно п безусловно зависи од социјалнога наслона, на којп такав дом може рачунати ван својих зидова у самоме друштву. Скуп, који нема. као ослонац и основу своју неку велику власт и снагу у земљи, тај не вреди ништа према другоме скупу, који такав: ослонац п основу има. Аристократски горњи дом може имати снате п моћи само у аристократски организованоме и склопљеноме друштву. Дом лордова беше некада у инглеском уставу најмоћнија власт, доњи дом беше према њему слаб и немоћан, али тада лордови и барони бејаху скоро једина власт и сила у народу.

Но у потпуно пи истински демократскоме друштву такав. торњи дом састављен из неких „одличних“ елемената нема никакве реалне моћи као модератор демокрације. МИ ту сад. долази једно место у Мољевом разлагању које је вредно речимице саопштити и добро утувити, јер може да служи као драгоцена поука свима оном друштвеним елементима, који су у мањини, који немају ослонца и моћи у народу, па мисле да је добију вештачким начином, организујући се у засебни горњи дом. Миљ вели; „Кад је нека партија (рецимо н. пр. интелигенција) слаба, онда начин да се она ојача није у томе, да се она постави и распореди у бојни ред (Попе де ђагаШе) на према своме моћнијем противнику и да развије своју снагу у отвореноме пољу под ведрим небом. Таква би тактика извесно повукла за собом потпуну пораву слабијега. Та слабија страна не може ваљано и успешно да оперише него једино кад заузме позицију више усред саме масе но против масе; у место да се држи засебно на страни, те да нагони свакога да се изјави за њу или против ње, она ваља да привуче себи елементе који су највише еклоњени за споразумљење и Фузију; она не треба да изиђе на среду као неко непријатељско тело, што би изазвало опште прикупљање и савез против ње, него она ваља да ради као један од елемената у изме-' шаној маси.... Она моћ која умерава, ако хоће да има реалпога значења у демократскоме уставу, мора радити у самоме демокралтскоме преставништву и кроз њега (је ропуојт тееПе-