Rad : list za nauku i književnost

198 У ВАСО ПН сва ском на Бановом пољу где је добио глас, да је на Косову све пропало. (Милићевић не напомиње ова два имена у списку историских остатака и предања, него узгред на другом месту).

_ Парашница. У правцу од нашега Карантина Раче на Банов брод пресеца се савски кључ (савијутак). Целим овим правцем налази се доста удубљено корито (ров), и изгледа, да је туда текао неки рукавац Дрине или Саве. Џо предању Шрно-Бараца ово су корито ископали неки Џинови. Џарашница сада не личи натако-зване римске шанмеве (јарке) као што их по Банату виђамо, па према томе сумњам, да је ово било нешто подобно. Који су то Џинови били, не уме нико да каже. (Милићевић не помиње Парашницу међу етаринама, него међу догађајима из наше новије историје. Ту напомиње и народно предање о Џину).

То су готово сви до сада познати старији историски остатци у Мачви ана десној обали бившег тока Саве, ако ток овај замишљамо Засавицом и Битвом. -

Да пођемо сад некадањим савским коритом.

Између утока Дрине и Босута у Саву било је негде скретање Саве у десно на Раденковић. По самом земљишту судећи, рекао бих, да су или код саме Раче или мало наниже — низводно — и Дрина и Сава скретале тако-званом Јовачом к Бановом пољу, или је ово скретање Саве настало од места, које се и сада зове Банов брод па до места сада званог Чатрка.

Ону малу улоку код Затрке, којом Сава и сада проваљује у · Засавицу, зову Вишкупија, сигурно место двора или спахилук некаквог католичког бискупа, владике. (Милић. ово не напомиње).

Код Раденковића види се добро сачуван траг старог навоза на мост. То је — веле — остатак трајановог моста (или ћуприје), који је ту прешао Саву, кад је она до под само село Раденковић текла. (Милићевић не наводи овај мост). Вредно бибило копати у правцу овога моста, јер је лети еве земљиште овуда суво, — те да се констатује, да ли је одиста овде био мост, од каквог градива, и на ком распону, па би се онда могло поуздано казати, да ли је сва вода Саве испод овог моста протицала или само један део, т.ј. вода савског рукавца. Грема томе, да ли је овле био мост и да ли је цела Сава овим коритом протицала, могло би се определити, ла ли је Спрмијум био на простору између садање Саве, Засавице и Битве, или је био са свим на садањем сремском земљишту.

Простор, преко кога је прелазио тај мост, зову сад Шресеком. Држао сам, да ли није туда некада просецан — прокопаван — какав прокоп за одвод воде из Засавице у Битву, некадањим правцем, али од тог прокопа нисам могао наћи трага. Веле, да је Стојан Чупић чекао Турке у шанцу код Равња (на Засавици), мислећи, да ће они са Црне Баре ићи поред Саве и левом обалом Засавице. Турци међу тим наступаху десном обалом на Раденковић — за Ноћај. Чупић то сазнаде и изашао им је на сусрет до испод Раденковића, он им је дакле пут пресекао, и отуд Пресека. Но ту су Турци наше разбили.

Кад Засавица од Раденковића окреће к Сави, настаје једно место (део тока ове воде) које се зове Лађине. Ту ву — по народном