Radno i socijalno pravo

Драгослав Нешков

На подручју Завода на пример, за 1995. годину успостављени су пословни односи, односно закључени уговори о сарадњи са приватним субјектима у приватној својини, и то са укупно 446 субјекта. Од тога закључени су уговори са: 235 оптичарских предузећа и радњи, 93 ортопедска предузећа и радње, 92 приватне апотеке, 7 приватних здравствених организација и 19 радњи и предузећа за производњу и продају слушних апарата.

Ради се дакле о значајном броју субјеката, што доводи до конкуренције између државног и приватног сектора као и унутар самог приватног сектора. Резултат треба да буде већа економија рада, рационалније коришћење средстава здравственог осигурања и боља здравствена заштита осигураника.

IV НАПЛАЋИВАЊЕ ЗДРАВСТВЕНИХ УСЛУГА ОД ОСИГУРАНИКА И УВОЂЕЊЕ ДОБРОВОЉНОГ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА - ИЗАЗОВ ЗДРАВСТВЕНОМ МЕНАЏМЕНТУ

Већ дуже време у јавности и у пракси здравствених установа присутно је наплаћивање дела трошкова од стране осигураника за извршене здравствене услуге. Решавање материјалног проблема здравства је сигурно непосредно у вези са овом појавом . Укупно гледано ово питање се може разрешити са једне стране кроз повећање редовних средстава која се издвајају за здравствено осигурање и алиментирају путем Завода за здравствено осигурање здравственим установама, са друге стране увођењем учешћа осигураника у трошковима здравствене заштите (такозвана партиципација) и треће кроз спровођење добровољног здравственог осигурања.

Материјални положај здравствене заштите кроз редовна средства здравственог осигураза путем уплаћивања здравственог осигурања је познат. У овим условима и даље ће бити ограничен јер постојећим могућностима друштва и финансијским планом Републичког Завода, предвиђена средства (која иначе нису довољна) своде се на реалне изворе.

Учешће осигураника у трошковима здравствене заштите, тј партиципација се планира у висини од 2,50% у укупним приходима намењеним за здравствену заштиту, а реално се остварује до 0,50%, те су та средства такође недовољна.

Према томе, остаје једина могућност обезбеђења додатних средстава путем увођења добровољног здравственог осигурања.

Закон о здравственом осигурању ("Службени гласник Републике Србије" бр. 18/92) поред обавезног здравственог осигурања, институционализовано је и добровољно здравствено осигурање.

Обавезно здравствено осигурање је уређено законом. Држава законом уређује обавезност осигурања (лица која се обавезно осигуравају), права која им се обезбеђују, поступак остваривања права, као и обавезност уплате доприноса којим се ствара материјална основа осигурања. Ово осигурање спроводи Републички завод за здравствено осигурање, који ближе уређује обим и садржај здравствене заштите за права утврђена законом.

Сви грађани нису осигурани у обавезном здравственом осигурању, као ни на сва права из тог осигурања.

41